Trideset godina od devetomartovskih demonstracija u Beogradu

Demonstracije 9. marta su na ulice izvele oko 100.000 ljudi, po gradu je razmešteno više od 10.000 policajaca, a beogradski asfalt su gazili i vojni tenkovi. Žestoki sukobi odneli su dva života, a deveti mart se „prelio" u „plišanu revoluciju" i doneo prve pobede protiv Slobodana Miloševića.

Izlazak građana na ulice organizovao je Srpski pokret obnove, čiji je lider Vuk Drašković proglasom pozvao na demonstracije ‒ „9. marta, tačno u podne, na Trgu republike" ‒ zbog huškačkog izveštavanja Televizije Beograd, koja je tada prvi put prozvana „TV Bastiljom".

Lideri opozicije su se pred naletom policije sklonili u Narodno pozorište, a sa terase tog zdanja Drašković je demonstrantima izdao komandu „Juriš!".

Tada su počeli žestoki višečasovni sukobi na ulicama Beograda.

Kao i 5. oktobar 2000, i devetomartovske demonstracije iz 1991. godine ostale su samo tiha uspomena.

„Danas je samo 9. mart, sve druge je različito", rekao bi danas Vuk Drašković.

Na kraju, vredi podsetiti i na reči Dragane Milojević Srdić, jednog od devetomartovskih simbola, čija je slika kako prkosi vodenom topu sa uzdignuta tri prsta obišla svet: „Danas gledam skupštinu. Na vlasti su i DS i SPS i SPO. Svi, svi, svi. A ja sam, sanjajući drugačiju Srbiju, ostala slika na bedžu. Drugačije verovatno i nije moglo. Svi preveliki ideali pretvore se u svoju suprotnost."

Trideset godina kasnije o nasleđu devetomartovskih demonstracija govore: dr Nebojša Vladisavljević, profesor Fakulteta političkih nauka, i Momir Turudić, zamenik glavnog urednika nedeljnika Vreme.

Autor: Dušanka Petrović