Dan primirja

Tamo daleko

Najmlađi u kalendaru državnih praznika Srbije, Dan primirja, vraća nas na početak dvadesetog veka. Još uvek mlada srpska država našla se tada u uzavrelom krvotoku svetske istorije, najpre kao žrtva a na kraju kao uvažena sila u društvu zemalja pobednica u Velikom ratu.

Kapitualcijom Nemačke i potpisivanjem primirja u čuvenom vagonu francuskog maršala Foša, na današnji dan, 11. novembra, 1918. stavljena je tačka na najtragičniju epohu u dotadašnjoj istoriji ratovanja. Prethodno je abdicirao nemački car Vilhelm II, raspala se Austrougarska monarhija, srušila Otomanska imperija, kapitulirala Bugarska.

Uvertira u konačni trijumf Saveznika bio je proboj Solunskog fronta nekoliko nedelja ranije. Procene da je upravo to poremetilo ravnotežu snaga na Zapadnom frontu, ubrzalo krah Centralnih sila i skratilo poslednju ratnu godinu, uzdigle su Srbiju u red najuglednijih članica Antante.

Kako je iz ovdašnjeg ugla izgledala završnica Prvog svetskog rata, koliko je to danas važno i zašto je bitan Dan primirja za Rečeno i prećutano govore istoričar, profesor Miloš Ković i književnik Muharem Bazdulj.

Autor emisije je Radovan Pantović.