Srednjevekovne pesme o uništenju sveta

Večerašnju emisiju Visine ispuniće repertoar srednjovekovnih pesama vezanih za temu uništenja sveta i apokalipse.

Još od pojave hrišćanstva u Evropi pa sve do kraja prvog milenijuma, kontinentom su se širile apokaliptične slike kraja sveta i sudnjeg dana, i u tekstovima i u vizuelnoj umetnosti. Ove slike, uglavnom zasnovane na Otkrovenju Sv. Jovana, povremeno pokazuju zapanjujuću sličnost sa nemačkim paganskim opisima uništenja sveta tokom konačne strašne bitke između bogova (Odina, Tora i dr.) i njihovih neprijatelja, smrtnih divova. Ove različite izvore spajaju zajedničke karakteristike - reči proročica, zvuci rogova, nadiranje vojski s neba i iz podzemlja, slom materijalnog sveta i, konačno, uništenje u sveobuhvatnom ognju.
Slika Apokalipse koja se prvo urezuje u svest jeste nepojmljiva misterija o kraju vremena, ispunjena užasom i razaranjem. Zamišljamo jezivu pojavu četvorice jahača kako jašu nad našim svetom osuđenim na propast. Međutim, grčka reč apokalipsa znači otkrovenje, što je pak pojam čvrsto vezan za našu želju da dopremo do tajni postojanja, odnosno za žudnju spajanja sa stvoriteljem i božanstvom.
Članovi čuvenog ansambla Sekvencija istraživali su muzičke verzije ovih snažnih tekstova, od kojih neki postoje samo u fragmentima. Pronalazili su ih u raznim izvorima - od starih nemačkih saga preko spisa u manastirima Akvitanije, do starih islandskih eda i anglosaksonskih epova među kojima je najpoznatiji Beovulf.

Urednica je Gorica Pilipović.