среда, 03. нов 2021, 10:05

Postkovid oboljenja i kako ih sprečiti?

Svetska istraživanja pokazuju da značajan broj ljudi ima dugoročne posledice koje je izazvao korona virus, naročito pacijenti koji su imali teži oblik bolesti. Istraživanja u Velikoj Britaniji pokazala su da više od 80 odsto ljudi, koji su bili u bolnici, ima makar jedan preostali simptom šest meseci kasnije. Najugroženiji organi su srce i pluća, a primećeno je da više od 20 odsto ljudi koji su imali kašalj i gušenje (čak i oni koji nisu morali da budu bolnički lečeni) ima tragove plućnih embolizama, i fibrozne ožiljke u plućnom tkivu. Ipak, teško reći ko će od njih zbog toga imati ozbiljnije posledice. Kakve dugoročne zdravstvene probleme korona virus može da izazove na plućima i ima li načina da se to spreči, neka su od pitanja za Tatjanu Radosavljević, pulmologa.

Srbiji je potrebno skoro šezdeset godina do dostizanja pune rodne ravnopravnosti - ukoliko nastavi ovim tempom, glasi jedan od ključnih nalaza najnovijeg Indeksa rodne ravnopravnosti, koji je objavljen kao zajednički projekat Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije i još nekoliko organizacija, a progres u unapređenju rodne ravnopravnosti kod nas zvanično je ocenjen kao postojan i kontinuiran, mada spor. Ovih dana javnosti je predstavljen i Izveštaj o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2020. godinu, u izdanju Udruženja građanki FemPlatz iz Pančeva, a jedan od zaključaka je da iako imaju ista prava, žene u Srbiji su i dalje u lošijem položaju od muškaraca u javnoj i u privatnoj sferi, i izložene su diskriminatornim rodnim stereotipima i nasilju. Istovremeno, dodaje se u Izveštaju da je epidemija kovida 19 dodatno uticala na pogoršanje položaja žena i urušavanje njihovih prava, o čemu razgovaramo sa Kosarom Beker iz udruženja Femplatz.

Grupa istraživača sa Instituta za fiziku u Beogradu učestvuje u jednom od 12 projekata u oblasti veštačke inteligencije koje je finansijski podržao Fond za nauku Republike Srbije. Projekat ATLAS, obuhvata teorijsku, ali i praktičnu primenu veštačke inteligencije, i to pre svega u oblasti zaštite životne sredine. U narednom periodu biće sprovedeno pilot-istraživanje globalnog kvaliteta vazduha, kako bi se produbilo razumevanje faktora životne sredine koji utiču na nivoe zagađujućih supstanci, kao i predviđanje njihovog ponašanja pod određenim okolnostima. Rezultati ovog projekta obezbediće preduslove za naučno zasnovano odlučivanje o merama za očuvanje životne sredine u Srbiji i svetu, ali i o merama koje pojedinci treba da preduzimaju u cilju zaštite sopstvenog zdravlja u aktuelnim uslovima. O tome kako veštačka inteligencija može da doprinese rešavanju ovako bitnih ekoloških problema razgovoramo sa rukovodiocem tima iz Instituta za fiziku dr Andrejom Stojićem.

Sa vama je Mirjana Nikić.