Žene u muzici – Tereza Karenjo

Večerašnju emisiju ispuniće komadi Tereze Karenjo, proslavljene venecuelanske pijanistkinje, kompozitorke, sopranistkinje i dirigentkinje koja je u istoriji muzike ostala upamćena kao Valkira klavira. Slušaćemo kako njena dela svira pijanistkinja Klara Rodrigez.

Rođena 22. decembra 1853. godine u Karakasu, Tereza Karenjo je prve poduke na klaviru dobila od svog oca – Manuela Antonija Karenja – političara i darovitog muzičara-amatera, sina Hozea Karenja, jedne od važnih ličnosti muzike ove južnoameričke zemlje. Nakon izbijanja Venecuelanske revolucije, Tereza Karenjo je sa porodicom emigrirala u Njujork, a u ovom gradu je odmah počela da priređuje privatne i javne koncerte. Na jednom od nastupa njen jedinstven talenat primetio je Luj Moro Gotšalk, ponudivši da joj bude profesor klavira. Nakon plodne saradnje i smernica koje je dobila od Gotšalka, Tereza Karenjo 1866. odlazi u Pariz. U francuskoj prestonici imala je priliku da upozna velikane svetske muzičke scene tog vremena, poput Đoakina Rosinija, Šarla Gunoa i Franca Lista, a potom je započela specijalizaciju na Konzervatorijumu kod Artura Rubinštajna. Uporedo je studirala i pevanje kod Rosinija, kao i kod ruske sopranistkinje Herminije Rudersdorf, što joj je omogućilo da se pojavi u ulozi Kraljice u Majerberovoj operi Hugenoti prilikom izvođenja ovog dela u Edinburgu. Po okončanju studija usledila je njena duga i veoma plodna karijera, u okviru koje je nastupala u Engleskoj, Španiji, Nemačkoj i Francuskoj.

Nakon velikih uspeha u Evropi, Tereza Karenjo se 1897. vratila u Ameriku, gde je nastavila da koncertira i ostvaruje saradnje sa vodećim dirigentima tog doba poput Gustava Malera, Teodora Tomana i Hansa fon Bilova. Slavni Henri Vud jednom prilikom je istakao: „Teško je rečima opisati osećanja koja su orkestarski muzičari imali prema ovoj ženi koja je delovala kao kraljica u odnosu na druge pijaniste, a svirala kao boginja. U momentu kada bi izlazila na scenu, njen dostojanstven stav i harizma gotovo su imali hipnotišući efekat na publiku koja je sa velikom pažnjom pratila svaki njen pokret".

Na repertoaru Tereze Karenjo bila su dela Šopena, Lista, Čajkovskog, Griga, Šumana, Betovena, Mendelsona i Karla Marije Vebera, kao i njene kompozicije. U periodu od 1905. do 1908. godine zabeležila je i preko četrdeset vrednih snimaka, a njen opus, pored klavirskih, obuhvata i dela za gudački kvartet, orkestarska i horska ostvarenja.

Preminula je u Njujorku 12. juna 1917. godine.

Urednica Irina Maksimović Šašić