Zoran Predin: Mongolske mrlje

„... Bio je dete iz radničke porodice. Njegov otac Zmago radio je na železnici a majka Karolina je bila domaćica. Stanovali su u Železničkoj koloniji u Mariboru, u stanu s baštom u kojoj je Karolina gajila povrće a Zmago golubove. Njihova odeća, salata iz bašte, golub iz supe za nedeljni ručak, vazduh u hodniku i novinski papir u zajedničkom klozetu imali su neizbrisiv pečat boje, mirisa i ukusa čađi koju su svakodnevno uz dim bljuvale lokomotive sa obližnje raskrsnice železničkih garaža, sakrivene između ogromnih gomila uglja. Porodica Dimec bila je tiha, nije imala rodbinu ni porodične prijatelje. Sa komšijama su održavali samo najnužnije komšijske kontakte, uljudno odbijajući njihove pozive na rođendanska ili novogodišnja slavlja.

O svom jedincu Zmago i Karolina brinuli su najbolje što su mogli, plašeći se jedino njegove radoznalosti koju su dosledno izbegavali. Nikada mu ništa nisu govorili o sebi. Njegova pitanja najradije bi prečuli, jer ni sami nisu znali pravi odgovor. U stanu nije bilo nijedne knjige, radio nisu imali, pa nije bilo ni muzike, ni novina, slika na zidovima, nikakve istorije i nikakvih planova za budućnost. Jedva su sastavljali kraj s krajem. Živeli su dan za dan. Vesti iz društvenog života u porodičnu tišinu unosio je Zmago sa svog posla, a ponekad i Karolina kad bi u bašti srela neku komšinicu. Kad je dobio prvu platu, Vinko im je kupio televizor koji su oni, čim se Vinko odselio, zauvek ugasili, pokrili ga miljeom i pretvorili u stalak za cveće..."

(odlomak iz romana Mongolske mrlje)

Tekst je sa slovenačkog prevela Dragana Bojanić Tijardović.
Čita Bojan Žirović.
Urednici Olivera Nušić i Ivan Milenković.