Teorijski profili

Marlen Lariel: Razumevanje iliberalizma Rusije

U emisiji Teorijski profili, od ponedeljka, 18. do petka, 22. oktobra možete slušati tekstove fransuske istoričarke Marlen Lariel: „Optuživanje Rusije za fašizam – polemike o pripadnosti Rusije Evropi” i „Razumevanje iliberalizma Rusije”. Prevod: Milan Subotić.

Marlen Lariel je doktorirala istoriju i političke nauke u Parizu, a sada predaje i vodi Institut za evropske, ruske i evroazijske studije (IERES) Univerziteta Džordž Vašington. Ova kontroverzna autorka do sada je objavila desetak monografija i priredila brojne zbornike radova posvećenih analizama ruske intelektualne tradicije i savremene politike Rusije, kao i istraživanjima problema izgradnje država i nacionalizama na područjima Centralne Azije. U okviru Eliot škole za međunarodne odnose osnovala je studijski program posvećen multidisciplinarnom istraživanju iliberalnih režima i politika na globalnom nivou.

Njene knjige i studije nisu ovde prevođene, te smo za predstavljanje akademskog rada Marlen Lariel odabrali dva članka objavljena 2020. godine u časopisima Russia in Global Affairs i Journal of Democracy. Prvi, pod naslovom „Optuživanje Rusije za fašizam: polemike o pripadnosti Rusije Evropi" zapravo je sažetak autorkine knjige Da li je Rusija fašistička? koja se u štampi pojavila ove godine. Argumentacija koju autorka izlaže u ovom članku naglašeno je polemička i kritički usmerena prema učestalim karakterizacijama ruskog režima kao „fašističkog". Iza neprecizne upotrebe pojma „fašizam" krije se, prema njenom mišljenju, stari spor oko odnosa Rusije i Evrope, tj. ideologizovana debata o budućnosti, prirodi i granicama evropskih integracija. Iako Lariel odbacuje karakterizaciju ruskog režima kao „fašističkog", ostaje otvoreno pitanje njegovog pozitivnog određenja. U drugom članku, „Razumevanje iliberalizma Rusije", francuska istoričarka predlaže pojam „iliberalizma" kao teorijsko eksplanatorni okvir za tumačenje političke dinamike i karaktera režima postsovjetske Rusije. Razlikujući pojmove „iliberalizma" i antiliberalizma, ona sagledava političku evoluciju Putinove Rusije u širem kontekstu postliberalnih režima ne samo bivših socijalističkih zemalja, već i starih evropskih i američkih demokratija koje su takođe u postmodernom dobu sklone populističkoj retorici i napuštanju izvornih liberalnih vrednosti.

Čita Dušica Mijatović.
Urednica Olivera Nušić.