Žene u muzici – Pegi Glenvil-Hiks

Studije kompozicije Pegi Glenvil-Hiks je pohađala u klasi Frica Harta na konzervatorijumu u rodnom Melburnu, gde je uporedo bila i student na Odseku za klavir. Specijalističke studije klavira, komponovanja i dirigovanja nastavila je u Londonu, gde je na Kraljevskom koledžu u periodu od 1932. do 1936. bila u klasama Artura Bendžamina, Konstanta Lamberta, Malkolma Sardženta i Ralfa Vona Vilijamsa. Tokom kratkog boravka u Parizu 1937. godine svoje radove predstavila je Nađi Bulanže koja je u mladoj umetnici odmah prepoznala veliki potencijal, te ju je ohrabrivala i pomagala da razvije karijeru uspešne kompozitorke.

Iz bogate i impresivne biografije Pegi Glenvil-Hiks izdvajamo i da je prva australijska kompozitorka čije je delo – Horska svita – 1938. godine izvedeno na Festivalu Međunarodnog udruženja za savremenu muziku. U periodu od 1949. do 1955. radila je kao kritičarka časopisa Njujork Herald Tribjun, a tada je bila i na čelu njujorškog Muzeja savremene umetnosti. Bila je veoma aktivna u društvenom promovisanju umetničke muzike kao jedna od važnih persona Muzičkog fonda koji je finansijski pomagao evropskim muzičarima, potom kao direktorka njujorškog Foruma kompozitora. Organizovala je brojne koncerte u Muzeju savremene umetnosti u Njujorku, Metropoliten muzeju i Central parku, a kroz organizaciju koju je nazvala Muzičko društvo, posebno naklonjena delima američkih autora, sa velikim entuzijazmom promovisala je njihova operska ostvarenja. Nakon što je 1957. napustila Ameriku, do 1975. godine boravila je u Grčkoj, u čijoj je kulturi čitavog života tražila inspiraciju, a potom se vratila u Australiju, u Sidnej, gde je ostala do kraja života.

U opusu Pegi Glenvil-Hiks nalaze se operska, kamerna i solistička dela i u njima je primetan uticaj grčke tradicionalne muzike, muzike naroda Dalekog istoka, kao i njena fascinacija grčkom mitologijom.

Emisiju uređuje Irina Maksimović Šašić