Луча микрокозма

У стваралаштву Петра II Петровића Његоша (1813-1851) уочавају се два круга. Један се тиче историјске тематике, а други космичких, односно метафизичких тема.  Међу делима космичке инспирације посебно место припада спеву ''Луча микрокозма''. У овом делу, објављеном 1845. године, реч је о човековом паду у живот, о губитку света вечности, и о човековим напорима да се поново задобије простор изгубљене божанске милости. Дело се састоји од уводне песме, дате у виду посвете Сими Милутиновићу Сарајлији, и шест певања. "Посвета" је философска песма о трагању за истином о човеку, нека врста песникове духовне аутобиографије. Као и ''Горски вијенац'' и дело ''Луча микрокозма'' одликује изразита мисаона дубина и снажне песничке визије, у којима се одблескују врхунски квалитетити народне епске поезије. Посебну вредност Његошевом делу даје језик. Исидора Секулић је тај језик у једном тексту назвала ''пословичким језиком'', желећи тиме да истакне једрост, прецизност и мудрост Његошевог поетског говора.

Славко Алексић је један од наших најцењенијих гуслара, добијао је награде на свим значајнијим такмичењима гуслара. Радио је дуго година као учитељ и наставник у основној школи, а осам година је у музичкој школи ''Мокрањац'', на смеру етно-музике, предавао гусле.  Славко у емисији говори о свом доживљају Његошевих дела, о томе како је снимио диск на коме уз гусле изводи дело ''Луча микрокозма'', али и о свом просветном раду, о гуслама као музичком инструменту, и о вредностима српских народних епских песама.

Аутор и водитељ емисије: Војислав Карановић