четвртак, 07. јул 2022, 20:20
Композитор месеца – Луиђи Керубини
Вечерашњом емисијом започињемо циклус којим овог јула обележавамо 180. годишњицу смрти Луиђија Керубинија, италијанског композитора чије стваралаштво повезује две музичке епохе: класицизам и рани романтизам. Керубини је био активан и као диригент, педагог, теоретичар, а од када је 1794. године примио француско држављанство, готово пола века имао је статус једне од водећих личности париског музичког живота. Како указују историјски извори, Бетовен је од свих својих савременика Керубинија сматрао највећим композитором, док је Ђоакино Росини хвалио и радо изводио његове опере, које, уз духовна остварења, чине централни део композиторовог богатог опуса.
Керубини је рођен у Фиренци 1760. године, а прве подуке у области музике добио је још као шестогодишњак од свог оца Бартоломеа, чембалисте и члана фирентинског позоришног оркестра, који је у свом сину препознао изузетан дар. Наиме, до тринаесте године Керубини је у свом опусу имао већ неколико композиција религиозне тематике, а након стипендије коју му је 1778. године доделио Леополд Други, велики војвода Тоскане, започео је студије у Болоњи и Милану, код Ђузепа Сартија. Како је овај италијански композитор и педагог тих година добио понуде да напише неколико опера за фирентинско позориште, замолио је свог ученика да сам изради арије за споредне ликове. Тако је Керубини имао прилику да стекне практично искуство у обликовању оперске музике, али и да, како истичу извори, „осети стил драмске музике". Поред тога, током боравка у Болоњи и Милану, компоновао је и око 20 антифона и литанија следећи Палестринин контрапунктски стил.
У периоду од 1779. до 1784. године Керубини је компоновао неколико опера, углавном опера серија, заснованих на историјским темама, а по текстовима славног Пјетра Метастазија. Међутим, осећајући ограничења италијанске традиције и у жељи да прошири свој композиторски фокус, Керубини је 1785. године отпутовао у Лондон где је за Краљевско позориште написао две опере серије и једну буфо оперу. Након неколико месеци проведених у енглеској престоници, отпутовао је у Париз са својим пријатељем виолинистом Ђованијем Батистом Виотијем, који га је представио Марији Антоанети и члановима париског друштва.
Настанивши се у Француској, Керубини је кроз своју музику показивао више смелости и оригиналности, а 1791. године у Паризу, након маестралног извођења опере Лодоиска писане по либрету Клод-Франсоа Фијет-Лороа, на основу епизоде из популарног романа Љубави витеза Фобласа књижевника Жан-Батиста Лувеа де Кувреа, сврстао се међу водеће ауторе француске музичке сцене. Наиме, овим делом које обухвата велики извођачки апарат од око 200 музичара, Керубини је представио романтични садржај који се односио на одбацивање 'старог поретка' зарад племенитости, слободарских идеја и судбинске љубави. Прича о ослобађању из затвора и победи над тиранима дочекана је у револуционарном Паризу са великим ентузијазмом, а опера је убрзо почела да стиче популарност и у Немачкој и Бечу. Смелим хармонским решењима Керубији је у опери Лодоиска увео тада оригиналну, романтичарску димензију у овај жанр, а уједно је отворио врата новој музичкој епохи.
Уредница: Ирина Максимовић Шашић
Коментари