Катрина Карказис: Поправљање пола

Операције прилагођавања пола родном идентитету подразумевају хируршке захвате којима се атипичне гениталије „нормализују" тако што се усклађују са приписаним родом. Психолог и теоретичар рода Џон Мани је саветовао да се такве операције раде одмах по рођењу и изгледа да готово четири деценије нико није оспоравао добре стране такве праксе. Међутим, почетком деведесетих година двадесетог века, неке од одраслих особа над којима су извршене операције, почеле су да доводе у питање неопходност и успешност таквих операција, тврдећи да су оне оштетиле њихову сексуалну осетљивост, да њихoве гениталије нису изгледале нормално, да су се стидели свог тела, као ни да избор да се подвргну операцијама није био њихов. С појавом ове врсте критике и растућим, премда и даље малобројним клиничким доказима о лошим исходима операција, клиничко мишљење постало је дубоко подељено око питања да ли операције, чији је циљ да унапреде психосоцијално прилагођавања детета, заиста у томе и успевају. На основу бројних интервјуа са лекарима, Картрина Карказис запажа да неки од њих позивају на мораторијум на операције све док пацијент не буде у стању да сам о томе одлучи, износећи као аргумент да оне нису неопходне, да не постоје докази да операције доносе боље резултате ако се раде у раном детињству, као и да су исходи операција пречесто лоши; други тврде да се истраживања резултата исхода операција баве застарелим техникама, да су компликације резултат неискуства хирурга и да не постоје докази који потврђују да уздржавање од операција олакшава психосоцијално прилагођавање детета.

Аутoрка сматра да операције нису ни једини ни најбољи начин да се помогне деци и њиховим родитељима, те да је особама са овим стањима потребна подршка током целог живота, без обзира на операције. Тренутни медицински протокол за третирање интерсексуалности захтева слагање између приписаног пола детета и његових/њених гениталија, а такође се претпоставља и хетеросексуална жеља и понашање. Један од изненађујућих и тужнијих налаза, до којег је Карказис дошла интервјуишући особе над којима су извршене операције, јесте степен до којег они избегавају све облике интимности. „Третирање интерсекс дијагноза (које увек укључују операције гениталија) можда има за циљ да помогне таквој деци да уживају у нормалном сексуалном животу као одрасле особе, али постоји велики контраст између начина на који клиничари замишљају нормалну сексуалност и начина на који пацијенти замишљају и живе сопствену сексуалност", закључује аутрка.

Текст је преузет из књиге Катрине Карказис Поправљање пола коју је 2008. године објавио Duke University Press.

Превела с енглеског Милица Јеремић.
Читао Александар Божовић.
Уредници циклуса Предраг Шарчевић и Тања Мијовић.