Сурчин поправља просек Београду

Годинама су у врху били Нови Београд, Врачар, Стари град, а сада је слика мало другачија.

Од 17 београдских општина, када је о зарадама реч, на првом месту је Сурчин, а на последњем Младеновац.

Житељи Младеновца примили су у мају најмању просечну плату у Београду, 22 000 динара.

Већина Младеновчана је незапослена или живи од пољопривреде.

"Много лоше живимо. Само за храну, хлеб... За одмор никако немамо, ни неко задовољство...", кажу грађани Младеновца.

"Што се тиче грађана Младеновца, имам утисак да преживљавају или бар и да не живе уопште. Једноставно њима треба једна економска инјекција."

На другој страни Београда, у Сурчину, друга прича. Бар када говоримо о плати.

Просечна зарада Сурчинаца, показују подаци, износила је нешто више од 55 000 динара.

Више него дупло од Младеновчана.

Међутим, Сурчинци кажу да не знају ко им извлачи просек:

"Ради, ради се нешто, али ја верујем да нису те плате. Имају плате и од 20, 30 хиљада динара, а сада који тајкуни вуку то од 100 хиљада динара, то такви просек и ваде."

"Чуо сам, зато што имамо пољопривреду јаку и паметне људе", покушавају Сурчинци да објасне шта њиховој општини доноси високе приходе.

Економисти сматрају да је предност Сурчина близина аеродрома и магистралног пута, а мана Младеновца  "што је у запећку".

Решење би било побољшање саобраћајних веза и бољи пословни амбијент.

"Ту се мисли на једноставније процедуре у издавању дозвола, ефикаснију администрацију, мању корупцију у администрацији... То су све проблеми које инвеститори идентификују и који су заиста главни проблеми за равномерниоји развој града", сматра економиста Душко Васиљевић.

Слика Београда пресликава се и на целу Србију, разлике између богатих и сиромашних подручја убрајају се у највеће контрасте у Европи.

Стручњаци упозоправају да држава мора да подстиче инвеститоре да улажу и у неразвијене крајеве Србије.

"Три београдске централне општине, имају 20 до 30 пута већи доходак по становнику од неразвијених општина Србије. То исто важи и за Младеновац и Гроцку. Али је много једноставније, много лакше бити Младеновац на 30 км од Старог града, него бити Трговиште у Србији на 250 км од Теразија", упозорио је Миодраг Јанић, директор Агенције за просторно планирање.

Стручњаци оцењују да је деметрополизација један од првих услова регионалног развоја.

Подсећају да то не значи да треба иселити пола Београда, али треба повести рачуна о смањењу прилива становништва у главни град.