Tokio je grad u kojem nema vremena ni prostora za kućne ljubimce, zato se Japanci sa životinjama druže po kafićima. Dok džinovska hiperrealistična mačka iznad Šinđukua motri na grad, mi čekamo da mala bela mačka podigne desnu šapu za nas u nastavku Olimpijskih igara.

Ono što je u Beogradu konj, u Šinđukuu je mačka. Tačnije, ono što je u Beogradu spomenik knezu Mihailu, u Šinđukuu bi mogla da bude animirana, hiperrealistična mačka koja se na svakih 15 minuta pojavljuje na zakrivljenom 3D bilbordu u visokoj rezoluciji.

Mačke su noćne životinje, ali ova virtuelna u Tokiju, koja pokriva tri sprata zgrade i više od 1500 kvadrata, budi se u 7 svakog jutra i aktivna je do 1 po ponoći. Proteže se, oko podneva obično mjauče, a kasno uveče obično namesti glavu na šape i drema. Nekada čak tako zadrema da joj glava zamalo ne padne na prolaznike ispred metro stanice „Šinđuku".

Šinđuku je jedan od najzanimljivijih delova Tokija. Metro stanica „Šinđuku" je stanica kroz koju dnevno prođe najviše ljudi na svetu i ona praktično deli poslovni i politički deo Šinđukuua od onog dekadentnog, koji počinje baš tu kod virtuelne mačke i preliva se zatim brojnim ulicama niz kvart Kabukićo. S jedne strane ostaju hipermoderne zgrade Vlade Tokija i najmoćnijih korporacija, a s druge počinje svet savremenih naslednica nekadašnjih gejši.

I jednima i drugima, mačka je tu da poželi sreću.

Istina, 3D mačka koja se ukazuje iznad jedne od glavnih ulica u Šinđukuu nije bela, kao Maneki-neko.

Legenda o Meneki-neko

„Maneki-neko" (u prevodu: mačka koja maše) naziv je za figuru tradicionalne japanske kratkorepe bele mačke koju ćete u Tokiju videti svuda, pogotovo na ulazu u radnje. U Japanu veruju da ona donosi sreću.  

Legenda o Maneki-neko glasi ovako: Siromašni vlasnik gostionice, i sam na ivici gladi, pronašao je izgladnelu belu mačku, uzeo je i delio s njom ono što ima da jede. Mačka je u znak zahvalnosti sedela ispred gostionice i dizanjem desne šape pozivala prolaznike da svrate. Tako je gostionica proradila a bela mačka s podignutom šapom postala je simbol sreće za vlasnike malih preduzeća i jedna od najčešćih figurica koje se prodaju u Japanu.

Za razliku od ovog siromašnog gostioničara, Novak Đoković nije imao šanse da sretne belu mačku na ostrvu Odaiba, gde se nalazi Olimpijsko selo i tenis park Ariake. Po temperaturi i vlažnosti kakva je trenutno u Tokiju i po kojoj je Novak igrao dva meča dnevno, mačke ne izlaze na svetlo dana. Oni koji poznaju Tokio reći će vam da je po obodnim krajevima grada i moguće videti mačku, ali da je u centru i boljim delovima grada to skoro nemoguće.

Ako bi pažljivo oko posetioca Tokija u sumrak ipak i moglo da primeti negde uličnu mačku, psa ni najpažljiviji posmatrač i šetač ne može da ugleda.

Običaji i navike

Imati kućnog ljubimca u Japanu je dosta skupo; mladunče rasnog psa u Tokiju košta između četiri i pet hiljada dolara. Pritom, Tokio je prenatrpan, stanovi su uglavnom mali i ako neko i može da priušti ljubimca, imaće problem sa prostorom. A ako ima dovoljno prostora onda mora da ima i dovoljno vremena za ljubimca; u Tokiju se uglavnom radi šest dana nedeljno, osam i više sati dnevno, a krajem nedelje posle završenog posla dobar je običaj da se s kolegama odlazi u kafanu, na pivo. To je tako ako je šef pivopija, jer obično šta naruči najstariji po hijerarhiji, svi ga slede. I dok taj koji je prvi naručio pivo, ili viski, ili sake, ne kaže da se kreće kući - niko ne kreće.

Tako da se prosečan radni čovek u Tokiju, koji recimo petkom krene na posao u pola 8 ujutro često kući vraća poslednjom linijom metroa oko ponoći. I nije redak slučaj tada u metrou u kasnim večernjim časovima sresti u odelo i kravatu odevenog ali od umora toliko izlomljenog radnika da mu ogroman napor pričinjava da drži oči otvorenim.

I kao ljudi koji tako rade a vole životinje, Japanci su smislili rešenje: kafei sa životinjama.

Naravno, sve je krenulo od one životinje koja donosi sreću. U Osaki je 2004. otvoren prvi „cat cafe", prvi kafić s mačkama na teritoriji Japana. Danas ih u Japanu ima više stotina a jedan je, naravno, i u zgradi pored najpoznatije hologramske mačke u Šinđukuu.

Ovaj „Cat cafe" se prostire se na četiri sprata; na prvom platite ulaz: 10 minuta pet evra, ceo dan nešto manje od 25 evra.

Izujete se, uzmete pića koliko želite i ulazite u svet iza dvostrukih vrata. Svet gde vladaju mačke.

Prostor je izuzetno zanimljiv, sastoji se od tri prostorije, na tri sprata; vi se možete penjati stepenicama a domaćini skakuću po specijalno za njih napravljenim drvenim pločama.

Mačke imaju i udobne „lejzibegove" s pogledom na grad, zatvorene kućice i i drvene puteve koji idu od poda do plafona. Posetilac može da mazi mačku, ako mu to ona dozvoli, može da se igra s njom, može da je fotografiše (ali bez blica da je ne uplaši), može da dobije ogrebotinu ako je agresivan a može i samo da sedi i pije kafu ili čaj s mlekom dok se mačke zabavljaju za svoj račun.

„Cat cafe" ima 27 mačaka, različitih vrsta, boja, repova i karaktera. Ljubazna radnica će vam, ako želite da porazgovarate o svakoj pojedinačno, reći kako se zove, kakve su joj navike, šta voli, šta je nervira.

Pseći, zečji, kornjački, reptilski i ostali kafići

Posle mačjih najpopularniji u Tokiju su, naravno, kafići sa psima, a ima i drugih. Naš japanolog Ilja Musulin je u kvartu Ikebukuro odlazio u „Mimi" - kafić sa zečevima, a tu su i krajnje bizarni objekti ovog tipa, kao što su na kafići sa ježevima, mrmotima i kornjačama. Postoji čak i kafić sa sovama; kako i red nalaže u njega se dolazi kad su domaćini najraspoloženiji - u dva ujutro; ta noćna poseta košta stotinjak evra. Za najbizarnije postoje i kafići sa reptilima u kojima možete, ako to želite, da se družite sa zmijama, žabama i gušterima.

Ipak, da se vratimo na uobičajenije ljubimce. U pojedinim objektima možete čak i izneti psa ili mačku na nekoliko sati, a mnogi od tih kafića nude i novine, knjige i publikacije posvećene životinjama koje su lokalne zvezde.

Tri sprata velika virtuelna mačka koja šeta po polici, zaista jeste zvezda Šinđukua i u svako doba na prometnom semaforu videćete bar nekolicinu onih koji sa spremljenim telefonom čekaju njeno novo pojavljivanje. 

Čekajući realističan bilbord, čekamo i belu mačku sa podignutom desnom šapom za drugu polovinu Olimpijskih igara.