Двадесет други мај

Двадесет други мај 1954, у градићу Хибинг (око шеснаест хиљада становника) у Минесоти био је сасвим обичан дан. Једини друштвени догађај вредан пажње била је Бар мицва сина двоје угледних грађана: Абрама Цимермена и Беатрис Цимерман (девојачки: Стоун). У градићу је живело неколико стотина Јевреја, а они су спадали међу најпознатије чланове заједнице. И једно и друго су рођени у Америци, као емигрантска деца. Очева фамилија је стигла из Одесе (камо су опет стигли из Истанбула), а мајчина из Литваније.

У ритуалној јеврејској процедури којом се стиче статус религијског пунолетства, два дана пре свог тринаестог рођендана, њихов син Роберт Ален Цимерман добиће хебрејско име Шабтаи Цисел. Светску славу, међутим, неће стећи ни као Роберт Ален Цимерман, ни као Шабтаи Цисел, него као Боб Дилан. Он се касније неће сећати имена рабина који је предводио ритуал, но историја је упамтила да се звао Рубен Мајер. Био је већ у поодмаклим годинама, а у Минесоту је стигао из Бруклина.

Рабин је живео у згради у чијем приземљу се налазио локални кафић где је вечно свирао рокенрол. Одлазећи на припреме за Бар мицву, Дилан се, по неким сведочењима, први пут сусрео с том врстом музике.

Пет година након Бар мицве, Дилан је матурирао у локалној гимназији. Након матуре, одлази у Минеаполис да студира. Година дана касније, међутим, напушта редовно школовање. Судбина, како је дубоко и снажно веровао, за њега има друге планове.