Од Мадрида до Фиренце: Српска диригенткиња осваја европске позорнице

Уметницима су светске позорнице сан који се не остварује лако. Ви нижете успехе у иностранству. Како протиче концертна сезона у Шпанији?

– Желим, пре него што одговорим на ваше питање, наравно да свим православним хришћанима честитам празник Христовог васкрсења уз поруку и поздрав 'Христос васкрсе!'

Када је реч о томе како се до сада одвијала и како се тренутно одвија моја каријера, делује и верујем да јесте људима који то посматрају са стране, онако врло импресивно, сензационално, што не кријем да јесте делом тако, али волела бих да истакнем да је то један веома дугачак процес и да су у питању године мог великог труда, рада и посвећености без којих ништа не би било могуће.

Али верујем у доброј мери и велики фактор моје одлучности и децидности да започнем изградњу своје каријере на међународним сценама. Можда би одговор најбоље гласио уколико бих рекла да је то неки мој унутарњи одраз и у ствари поимање уметности да оно што ја сматрам својим уметничким изразом некако желим да поделим са људима на светској сцени и сматрам да то у некој мери заправо и превазилази оквире земље и простора у којем сам рођена и где живим.

Какво је искуство радити са маестром Мигуелом Ромеом?

– Специфична је ова година за мене, како смо и у најави чули. Целу ову концертну сезону 2026. године ја проводим радећи у Шпанији, радећи под менторством шпанског диригента чије је име Мигуел Ромеа. Али волела бих да нагласим да сам прилику за овакву врсту и усавршавања, али и професионалног рада и искуства стекла путем легитимног конкурса на који сам се пријавила и аплицирала сада већ прошле године.

Конкурс је одржан крајем јуна месеца у престоници Краљевине Шпаније, у Мадриду, и након конкурса стигла је вест да сам ја била одабир и неко ко је добио ту могућност да ове године асистира диригенту и маестру Ромеи.

Искуство рада са њим је фантастично. Пре свега, јако је лепо радити у једној од медитеранских земаља каква је Шпанија из разлога што је друштво, народ и самим тим, наравно, и све моје колеге музичари онако врло су отворени и топли.

Мислим да у великој мери делимо сензибилитет према музици и према уметности. Мој лични сензибилитет и музички укус се у великој мери поклапа са укусом мог ментора, тако да је то једна, рекло би се, добитна комбинација и добитни тандем. Јако лепо радимо. Ја у великој мери учим и трудим се да што више могу учим од некога ко је одавно, и већ годинама уназад, признат на светској музичкој сцени.

После Шпаније чека вас ангажман у Италији. То ће бити треће лето које проводите тамо. Асистираћете у Фиренци у продукцији опере Боеми Ђакома Пучинија, што је такође значајан успех. Како се развијало ваше искуство када говоримо о тим земљама?

– Поново конкурс. Очигледно моју досадашњу каријеру и мој пут обележавају конкурси, што мислим да је лепо и вредно јер говоримо о земљама, наравно, у којима се свако од нас осећа као странац и то и јесмо, без сумње. Велике су разлике у култури, атмосфери, у језику и свему ономе што заправо представља мале препреке и нама музичким уметницима, али околности мог рада и усавршавања у Италији су заиста биле специфичне јер је језик и опера нешто што је неодвојиво, тако да сам не тако мали број година уназад, али и сада континуирано посветила заиста учењу језика како бих добила прилику да, такође путем конкурса који је организовао велики светски диригент маестро Антонело Алеманди, прођем тај одабир кандидата који конкретно за ову прилику рада у Фиренци и рада на операма заиста долазе из читавог света.

Дакле, не говоримо само о европском континенту, не говоримо само ни о америчком континенту, говоримо заиста о врхунски талентованим и квалитетним музичарима који долазе из читавог света како би своју прилику добили у Фиренци.

Осим диригентске и музичке каријере, ви сте и вокални солиста. Шта вас је усмерило ка дириговању, а шта ка вокалној уметности и како те две уметности успевате да ускладите?

– Некада, раније, добијала сам често савете, можда пре овде на балканском простору, како би требало да дођем до једне тачке преусмерења и фокуса на само једно. А онда ме је јако обрадовало када сам интензивно почела да путујем и заправо пролазим разне аудиције и конкурсе о којима говорим за иностране земље и пројекте у иностранству, како су велики диригенти и педагози из других земаља почели да ме у ствари саветују супротно и говоре ми да никада не напуштам вокалну традицију и да никада не одустанем ни од тог пута, паралелно уз свој диригентски.

Тако да сам сада у једном периоду и зениту пуног охрабрења да континуирано и паралелно активно наставим да певам, наравно, као што ћу наставити и свој диригентски ангажман. А интересантно би било говорити у нешто дужој емисији свакако о томе колико се певање и дириговање могу повезати и колико је значајно за једног диригента када поседује уопште могућност вокалног израза, колико ми је певање помогло у дириговању, колико ми је дириговање значило у неким лидерским вештинама када је у питању моја певачка каријера. Тако да, врло је интересантно, али трудим се да учим од најбољих који сматрају да је музика једно цело и да у том погледу не подлеже правилима подвајања и одвајања и ја се држим тог.