Čitaj mi!

Da li moždani implantati mogu da kontrolišu naše misli i sećanja

Vest da je američka neurotehnološka firma „Neuralink“ sve bliže početku testiranja moždanih implantata na ljudima, poput mnogih drugih dostignuća tog tipa, otvara brojna pitanja – od medicinske svrsishodnosti do etičnosti i mogućnosti zloupotrebe.

Istraživanja u bioinženjeringu su daleko stigla. Više od 20 godina se radi u oblastima poput biomehanike kostiju, zamene krvnih sudova. Kad je mozak u pitanju, ispitivanja su tek počela.

Problem je što ono što se radi na mozgu nije samo fiziologija i obrada signala, već nešto mnogo više, i tu se ulazi u vrlo osetljivo područje, upozorava profesor Nenad Filipović, rukovodilac Centra za bioinženjering i rektor Kragujevačkog univerziteta.

U razgovoru za Magazin na Prvom programu Radio Beograda, on objašnjava da je ideja plemenita, jer bi ljudima s teškim povredama kičme ili paraplegičarima omogućila potpuno nov kvalitet života.

Implantati bi stimulisali mozak da neurosignale usmerava u određenom pravcu. Mogućnost usmeravanja EEG signala poznata je iz eksperimenata sa hiperaktivnom decom, jer je tada ustanovljeno da ona, kontrolom tih signala, mogu da igraju igrice na računaru.

Teorijski, ako se mogu kontrolisati neurosignali, onda se dolazi do problema kontrole misli, odnosno sećanja. Istraživanja o tome se uveliko rade, ali do sada nijedno nije objavljeno, napominje naš sagovornik. Zato se najave o skoroj primeni moždanih implantata ne čine realnim.

Moguće je poboljšanje tih signala u nekom primitivnom obliku, ali viši nivo bi bio dostignut tek posle kliničkih studija. Oblast kontrole neurosignala važna je i za neke druge bolesti, poput Parkinsonove i Alchajmerove i na tome je angažovan veliki broj naučnika širom sveta.

Mnoga ispitivanja rade se i u Centru za bioinženjering pri Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu. Aktuelan je projekat biodegredabilnih stentova. Umesto dosadašnjih metalnih opruga koje bi trajno ostajale u organizmu, primenjuju se novi materijali koji su razgradivi i posle nekog vremena telo ih izbaci, što je idealno za probleme ateroskleroze.

U Centru se bave i razvojem posebnih čipova za pročišćavanje krvi obolelih od kancera. Profesor Filipović posebno skreće pažnju na metodu predviđanja razvoja bolesti korišćenjem veštačke inteligencije. Na softveru za kovid 19 se radi sa kolegama sa Harvarda i on je već primenjiv, ali je efekte donekle umanjila brzina mutacija virusa.

Bioinženjering će medicinu definitivno promeniti. Umesto da se za jednu bolest, za čitavu populaciju propisuje jedinstvena terapija, medicina budućnosti će biti precizna i prediktivna. Svaki pacijent će biti slučaj za sebe i dobijaće poseban lek, dozu, implantat, kako bi bolest bila brže i efikasnije izlečena, zaključuje profesor Nenad Filipović.

broj komentara 0 pošalji komentar