Ускоро ћемо моћи да дишемо кроз ректум – нова метода као инспирација за дубља истраживања

Можда смо корак ближе могућности да дишемо кроз ректум. Ново клиничко испитивање на људима показало је да је безбедно давати кисеоник – ректално.

Истраживање које је довело до испитивања могућности дисања кроз ректум освојило је прошле године ИГ Нобелову награду за физиологију – и постоји добар разлог за то. У питању је награда за необична достигнућа у научном истраживању, и додељује се већ 35 година на Харварду. Ако се покаже ефикасном, ова метода би могла да постане резервна метода за обезбеђивање кисеоника пацијентима са блокираним дисајним путевима.

Механизам није сасвим без преседана. Познато је да животиње попут свиња, неких глодара, корњача и риба могу да „увлаче“ кисеоник у своје тело преко аналног отвора, ако се укаже потреба.

Процес се назива „ентерална вентилација“, а истраживачи предвиђају да би у случају људи то укључивало испоруку перфлуороугљеничне течности која садржи веома високу концентрацију кисеоника – директно у ректум.

Идеја је да кисеоник пролази кроз цревне зидове и улази у крвоток, заобилазећи све проблеме које пацијент може имати са дисањем на уобичајен начин.

Прво клиничко испитивање није обухватило тестирање колико добро метода функционише – истраживачи су били фокусирани искључиво на то да ли је безбедна.

У експерименту у Јапану, учествовало је 27 здравих мушкараца – добровољаца. Били су задужени да у свом ректуму задрже између 25 и 1.500 милилитара неоксигенисане верзије течности током 60 минута.

Нису пријављени озбиљни нежељени ефекти, иако су учесници који су узимали највеће количине осећали надимање у стомаку, нелагодност и бол.

Остали витални знаци су остали непромењени, а само седам учесника није било у стању да издржи цео сат.

„Ово су први подаци о примени методе дисања кроз ректум на људима, а резултати су ограничени искључиво на демонстрирање безбедности поступка, а не његове ефикасности“, каже Таканори Такебе, биомедицински научник са Универзитета у Осаки.

„Сада, када смо констатовали толеранцију и безбедност, наш следећи корак је да проценимо колико је процес ефикасан за испоруку кисеоника у крвоток”, додао је Такебе.

У следећем испитивању ће се користити правилно оксигенисана верзија течности, и тестираће се колико је дуго потребно држати је ректуму, да би се клинички побољшао ниво кисеоника у крви пацијента.

Истраживање је објављено у часопису Med.