Sindrom iznenadne srčane smrti – kardiolozi otkrivaju zašto srce može da otkaže u sekundi

Profesor dr Nenad Dikić, kardiolog i profesor sportske medicine na Fakultetu za fizičku kulturu i menadžment u sportu, navodi da se verovatno radi o iznenadnoj srčanoj smrti.

„Moguće da je bilo i nešto drugo, što u principu najčešće ne saznamo zato što se kasnije ceo taj proces istraživanja, odnosno obdukcija nikad ne sprovede do kraja. Generalno, mi nikada nemamo podatke nakon tako strašnih, nesrećnih događaja šta se zaista dogodilo“, navodi Dikić.

Gost Jutarnjeg programa je, komentarišući iznenadnu smrt šesnaestogodišnjeg fudbalera tokom utakmice na Adi Ciganliji, naveo da je zakonom predviđeno da mladi fudbaleri dva puta godišnje idu na sportsko-medicinske preglede.

„Verujem da su svi ti mladi fudbaleri pregledani onako kako zakon predviđa, a to je dva puta godišnje. Suštinski, to je jedan pregled koji mi zovemo sportsko-medicinski pregled, gde se u stvari obraća pažnja na sve one stvari koje bitno utiču na sport – od telesne kompozicije do internističkog pregleda sa EKG-om. Kod tako mladih ljudi se najčešće ne rade druga intenzivnija ispitivanja. Znam za tu ligu i znam da se pregledaju, tako da ne verujem da je bio neki veliki propust, u smislu da se sagleda njegovo zdravlje“, dodaje kardiolog.

Ukazuje da se takvi događaji dešavaju i na najvećim takmičenjima i podseća na slučaj danskog reprezentativca Kristijana Eriksena, koji se srušio tokom meča Finske i Danske na Evropskom prvenstvu.

Reakcija i oprema ključne

„Suštinski je jako važno da su ljudi svesni da svakom od nas može da se dogodi takva situacija i da znaju da reaguju, pruže prvu pomoć do dolaska lekara. Međutim, u situacijama kada iznenada zastane srce, nekada je potrebna i izvesna oprema. Ključni uređaj, bez kojeg se ne može je defibrilator, neophodan je da bi se čovek kojem je srce stalo oživeo. Dokaz je i Eriksen. Do tada nisam zabeležio, ni video da je neko oživeo na samom terenu“, objašnjava dr Dikić.

Ističe da Uefa i druge velike asocijacije posvećuju tome veliku pažnju, kao i da pred velike mečeve uključuju veliki broj lekara, specijalista za reanimaciju, koji sede pored terena kako bi reagovali u slučaju takvog iznenadnog događaja.

Navodi da to nama nedostaje, te da treba da se poboljša logistika zato što je ukazivanje prve pomoći ključna stvar u tim momentima. 

„Hitna pomoć je, koliko sam upoznat, stigla za 15 minuta, nisu oni krivi, ne mogu da lete, ali zato cela logistika treba da bude bolja. U tom trenutku na Adi je bilo ne na jednom, već na desetine terena različitih fizičkih aktivnosti. I onda se postavlja pitanje: Da li tu zaista mora da bude dežurna ekipa koja može da priskoči u pomoć“, naglašava gost Jutarnjeg programa.  

Ukazuje da na našim takmičenjima nikad nema dovoljno doktora, kao i da samo dva tima Prve lige u fudbalu imaju defibrilator.

Razlozi za srčanu smrt

Ističe da sportisti treba da imaju svest da moraju da se pregledaju, a da što više ljudi treba da se edukuje da pruži prvu pomoć jer, kaže, do srčanog zastoja može da dođe na bilo kom mestu, ne samo na utakmici.

Ukazuje da srce zastane ne samo osobama koje su u trenažnom procesu i kao primer navodi dvadesetjednogodišnjeg mladića koji je preminuo na bini tokom nastupa folklora u Mrčajevcima.

„On nije bio pod velikim naporom i nije imao nikakav intenzitet fizičke aktivnosti koje bi uticale na taj događaj. Iznenadna srčana smrt može da nastane zbog mnogo razloga, najčešće je poremećaj ritma taj koji uvede srce u zastoj. A šta je posledica poremećaja ritma, to može da bude mnogo različitih bolesti uključujući i miokarditis, koji je sada češći zbog ovih virusnih stanja oko nas“, objašnjava Dikić.

Rizik i prevencija 

Navodi da se iznenadna smrt teško može preduprediti, ali da treba da kontrolišemo faktore rizika koji dovode do koronarnih bolesti, a koji su u najčešće i uzrok srčane naprasne smrti.

Kao faktore rizika navodi alkohol, pušenje, prekomernu težinu. 

„Sada možemo da govorimo i o pandemiji kao značajnom faktoru rizika. Taj veliki stepen infekcije je verovatno uticao na to da ostavi trag na srcu kod nekoga ko je imao koronu, a nije znao – bio asiptomatski slučaj. To je zabeleženo. U suštini, ako već govorimo o problemima, možda će vakcinacija doneti dva do tri slučaja na 100.000 miokarditisa, ali verujem, znam i to piše u radovima, da vidimo koliko je miokarditis prisutan kod onih koji su preležali kovid. O svemu tome ljudi treba da vode računa“, naglašava sagovornik Ivane Milenković.

Korona kao faktor rizika 

Na pitanje da li je moguće da su dva preminula mladića imala kovid 19 a da to nisu znala, gost Jutarnjeg programa navodi da je to teoretski moguće.

„Podsetio bih da je košarkaš Majkl Odžo preminuo na treningu neposredno nakon što je preležao kovid 19. Suprotno savetima lekara, počeo je intenzivnije da trenira, tako da situacija da su oni potencijalno imali kovid je moguća, ali to je opet pitanje na koje neko može da dâ odgovor samo ukoliko ih obdukuje odnosno uradi određene analize koje bi ukazale da se to dogodilo“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Profesor Ristić: Ne potcenjujte tegobe

Prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju KCS, navodi za RTS da su neprepoznate forme bolesti srčanog mišića koje potencijalno mogu da se komplikuju aritmijama opasnim po život ili zapaljenje srčanog mišića najčešći uzroci iznenadne srčane smrti.

„U kovid pandemiji iznenadna smrt je najčešće posledica zapaljenja srčanog mišića, koji je nekada u ranoj fazi mogao da prođe i tiho. Međutim, nekada ostavlja posledice pa mesecima pacijenti imaju opasne aritmije. Zato je preporuka pacijentima koji su preležali upalu srčanog mišića da se sledećih šest meseci ne izlažu težem fizičkom naporu. To je jedini način da preveniramo ovu vrstu problema“, navodi dr Ristić.

S druge strane, dodaje, veoma je važno prepoznati kod osoba koje žele da se bave sportom i intenzivnom fizičkom aktivnošću nasledne forme kardiomiopatije – bolesti srčanog mišića, jer ćemo na taj način, objašnjava dr Ristić, sprečiti eventualnu iznenadnu srčanu smrt. 

Osim toga, dodaje gost Dnevnika, uzrok iznenadne srčane smrti mogu biti i neurološka oboljenja – proširenje krvnih sudova u mozgu, pucanje aneurizme u mozgu, virusne infekcije, genetski problemi i čitav niz drugih problema.

Navodi da je od ključnog značaja da obratimo pažnju na svaku vrstu tegoba i javimo se izabranom lekaru koji će nas uputiti, ako je potrebno na dalja ispitivanja.

„Ne smemo potceniti tegobe. Ljudi kažu: pa šta, ja sam samo malo prehlađen, ponekad mi samo malo preskoči srce, nema to veze, mogu da se takmičim, da igram utakmicu, klub zavisi od mene. Jednostavno, moramo da shvatimo da je ovo period kada se moramo više posvetiti svom zdravlju i da, uprkos tome što tegobe nisu toliko ozbiljne i intenzivne, uradimo laboratorijske testove, posetimo kardiologa, uradimo test opterećenja, ultrazvučne preglede i 24-časovni EKG kada je potrebno“, savetuje dr Ristić.

Prema njegovim rečima, posebnu pažnju treba da obrate oni koji su u porodici imali iznenadnu srčanu smrt, a to je, ističe Ristić podatak koji ne sme da se potceni.