Čitaj mi!

Ko je sve i kome dužan da plaća i koliko košta „muzički dinar“

Muzika predstavlja vid duhovne tvorevine autora za koju oni imaju pravo na novčanu naknadu. Organizaciji proizvođača fonograma Srbije svakodnevno vrši monitoring i kontrolu izveštaja korisnika o tome šta su emitovali, kako bi se izvršila novčana raspodela nosiocima prava.

U skladu sa Zakonom, svako ko javno saopštava ili emituje muziku dužan je da za to plati naknadu proizvođaču fonograma. Kako bi zaštitili svoja prava, proizvođači fonograma u Srbiji osnovali su organizaciju koja zastupa njihove interese.

„Proizvođači fonograma ne mogu sami ostvariti ta svoja prava. Dakle, ne mogu sami naplaćivati ta prava od kafića, televizije, kablovskih operatora, nego samo preko organizacije jer je kod tih prava propisano obavezno kolektivno ostvarivanje istih“, ističe  Nikola Vilotić, Organizaciji proizvođača fonograma Srbije.

Velika odgovornost je i na korisnicima muzike da što bolje i transparentnije izveštavaju o tome šta su emitovali, kako bi se izvršila novčana raspodela nosiocima prava.

„Kod nas se raspodela vrši na osnovu onoga šta su nam radio i TV stanice dostavile o tome šta su emitovale. Dakle, svaka radio i TV stanica je dužna jednom mesečno da dostavi podatke o emitovanim predmetima zaštite. Na osnovu toga mi utvrdimo čiji je predmet zaštite koji je emitovan i na osnovu toga i raspodeljujemo tu naknadu“, objašnjava Vilotić.

Iz organizacije napominju da svakodnevno vrše monitoring i kontrolu izveštaja koje dobijaju.

„Sve tarife i sva moguća plaćanja koja idu zbog autorskih prava izvođačima uvek plaćamo, uvek smo tu prvi. Ja radim i kao disk-džokej tako da i sa te strane razumem kako muzika funkcioniše“, kaže Žarko Ivković, ugostitelj.

Organizacija je dužna da od Zavoda za intelektuanu svojinu na svakih pet godina obnovi dozvolu, a samo jedna organizacija za određenu vrstu prava može imati dozvolu za rad.