Аутор „Молитве“ о Песми Евровизије: Спектакл је обавезан, а песме као испод истог чекића

Уочи овогодишњег такмичења за Песму Евровизије, композитор Владимир Граић, аутор једине српске победничке песме „Молитва“, гостујући у Београдској хроници анализирао је промене које су обликовале овај фестивал са седамдесетогодишњом традицијом

Времена су се променила, а са њима и музика, публика и сама суштина Песме Евровизије. Гостујући у Београдској хроници, композитор Владимир Граић, чија је песма Молитва у извођењу Марије Шерифовић донела Србији једину победу 2007. године, истиче да је некада искључиво музичко такмичење данас постало нераскидиво везано за сценски наступ и да је спектакл, нажалост, неопходан за победу.

„Очигледно су се променила времена. Променило се једно и друго, и песма и публика, променило се време у коме ми радимо", напомиње Граић, указујући на утицај вештачке интелигенције и убрзаног темпа живота који је обликовао и звучну слику и музичке жанрове.

Све као испод истог чекића

Анализирајући овогодишње фаворите, Граић примећује забрињавајући тренд униформности, упркос покушајима да се створи утисак оригиналности.

„Прегледавши мало интензивније пар песама које слове за фаворите – све су као испод истог чекића и наковња изашле", сматра композитор.

Према његовим речима, многе песме кокетирају са сличним елементима – мало класике, виолина, клавир или оперско певање. То описује као „миш-маш свега и свачега" и комбинације жанрова које су до пре само неколико година сматране неспојивим.

**Да ли би Молитва данас победила**

Упркос уверењу да је визуелни спектакл постао пресудан, Граић, уз ограду да не жели да звучи нескромно, сматра да би Молитва можда имала шансе за победу баш ове године.

„Можда баш на овом такмичењу ове године, зато што нема такве песме. Као и те далеке 2007. кад смо ми победили, није било сличне песме и то је негде била наша срећа што нису имали с чим да нас упореде", истиче композитор. „Просто смо били јединствени, одмах одзвонили и победили.“

Ипак, на питање шта је за њега важније – специјални ефекти или аутентичност, Граић нема дилему.

„Увек сам за ово последње. То је један од основних зачина, битних састојака које ваше јело које ћете тамо презентовати мора да има. Јесте аутентичност, особеност, да носите мало нешто из свог краја", наглашава Владимир Граић.

Регионално гласање и „кухиње“

Гост Београдске хронике се осврнуо и на честе приче о регионалном и политичком гласању, које су годинама пратиле такмичење. Сматра да је такав начин гласања био израженији у прошлости и да је победа Молитве била на неки начин на заласку те ере.

„Ми кад смо били те 2007. године, то су били некако последњи трзаји тог неког комшијског гласања или тих неких, назови, кухиња. Ми смо имали велику помоћ, наравно од свих земаља из окружења и хвала им на томе", напомиње Граић.

Данас је, према његовим речима, ситуација другачија због промена у систему гласања које комбинује гласове публике и стручног жирија. Ипак, примећује и једну нову врсту поделе.

„Европска унија се некако одвојила мало улево, оставила нас мало удесно. Мислим да те западне земље више не дају нама који смо незападне земље, да не кажем источне, не дају нам баш тако лако да победимо", закључује Владимир Граић на крају гостовања у Београдској хроници.