Mačva mami turiste hajdučkim večerima i vajatima

Ne može se mnogo zemalja na svetu pohvaliti bogatstvom različitosti koje Srbija ima. Ipak, mnoge su daleko razvijenije. Mačva, kao u pesmi, plodna, beskrajna ravnica, nepresušna je inspiracija za književnike i slikare, ali tek po neku preduzetničku ruku.

„Ovaj prostor pošto je bila plodna zemlja, Drina pošto nije imala nasipe nanese mulj kad poplavi, otimali su se ljudi da dođu da žive tu“, priča Dragan Krsnić iz Uduženja „Crnobarski koreni.

Porodica Graovac sve što rodi, gotovo bez pomoći hemijskih sredstava i sa mnogo ljubavi spakuje u tegle. Barene paprike, ajvar, turšija, samo su deo bogate ponude koju pripremaju. „Lepo ide prodaja, al' moglo bi bolje“, kaže Ljiljana Graovac iz sela Glušci.

Moglo bi bolje kada bi se umesto pijaca i sajmova turšija iz ove male porodične manufakture ponudila i gostima Bogatića. Beograđani, stranci, često diplomatski predstavnici i leti i zimi uživaju u blagodetima mačvanske banje.

„Nadamo se da će i da se izgradi nešto tu, da se krene, da više oživi da bi se stvorio ambijent za ljude koji dođu i imaju smeštaj, pojesti nešto, popiti, da sve bude lekovito“, navodi Luka Đokić iz „Mačvanskog vrela“.

Snaga ove vode, u vremenu borbe za energente, može biti višestruka. Za sada se samo nekoliko javnih institucija u Bogatiću greje na geotermalne izvore. Crnobarke bi uz bogatu trpezu, za svakog gosta dale po suvenir i to u zlatovezu, a voljne su i da svoje veštine prenose novim generacijama.

„Da vidimo sa nastavnicama u školi da nam dovode đake jer ovde mogu svašta da nauče, što je lepo, što se pamti i dugo traje“, objašnjava Vesna Jurišić, članica udruženja žena „Crnobarke“.

Malo je poznato da su učesnici prvog FEST-a na čelu sa Kirkom Daglasom uživali u Radovan kuli Milića Stankovića, čuvenog Milića od Mačve.

Naivci, ali i slikarska elita širom bivše Jugoslavije ovde je nalazila slobodu. Iako je kuli danas neophodna rekonstrukcija, po svoje „parče slobode“ se uvek može doći.

Mačvanski šarm, duh, geografiju i klimu svakako je najbolje opisao Janko Veselinović pa hajdučke uspomene i danas žive kroz vajate, hajdučke večeri i svadbe.

Čovek bez istorije je čovek bez budućnosti, samo je treba znati praktično spakovati i nositi u korak sa vremenom, a to nije lak zadatak.