UN: Bez šuma nema života, zaustaviti krčenje i povećati sadnju

Otvarajući 26. sednicu Komiteta za šumarstvo u sedištu FAO u Rimu, Dongju je naveo da je drveće ključno u borbi protiv klimatskih promena, što zbog svog kapaciteta da obrađuje ugljen-dioksid, što zbog mogućnosti da se koristi kao održivi resurs za gradnju, ali i zbog svoje ključne uloge u biodiverzitetu planete.

Šume pokrivaju 31 odsto svetskog kopna, skladište u sebi procenjenih 296 gigatona ugljenika i dom su većeg dela svetskog kopnenog biodiverziteta.

One su izvor vlakana, goriva, hrane i obezbeđuju sredstva za život milionima ljudi, uključujući one najsiromašnije. Šume pomažu u ublažavanju klimatskih promena, popravljaju kvalitet zemljišta, vode i vazduha.

Ukoliko bi moglo da se postigne održivo rešenje, šume bi mogle da budu i značajan izvor obnovljivih sirovina.

„Seča šuma i degradacija zemljišta, zajedno sa gubitkom biodiverziteta, uništavaju naš ekosistem. To mora da se promeni i zaustavi. Kao što je utvrđeno u Seulskoj deklaraciji, šume i drveće moraju se smatrati ključnim delom rešenja“, rekao je Kju.

Koraci ka rešavanju problema

Prva stvar oko koje ne treba da bude dileme je zaustavljanje nekontrolisane seče. Šume su ključ za borbu protiv klimatskih promena, smanjivanje emisija štetnih gasova za 14 odsto i očuvanje više od polovine svetskog biodiverziteta.

Drugi korak je masovna sadnja drveća, što bi dovelo do veće otpornosti ekosistema.

Generalni direktor FAO ukazao je da bi 1,5 milijari hektara degradiranog zemljišta moglo da bude oporavljeno sadnjom drveća što bi povećalo ekonomsku održivost, koja je ključna za podizanje produktivnosti i zadovoljavanje povećane tražnje za drvnim materijalom.

Treći korak je korišćenje drveća na održiv i odgovoran način.

„Drveće i žbunje su veoma vredni obnovljivi resursi i važan izvor ekološkog materijala. Osim toga, divlje šume obezbeđuju hranu i poboljšavaju kvalitet ishrane ljudi koji žive u njihovim područjima“, istakao je Kju.

Na sednici je takođe naglašena važnost lokalnih zajednica i domorodačkih naroda, koji upravljaju sa više od milijardu hektara svetskih šuma i poljoprivrednog zemljišta, jer oni moraju biti u centru uspostavljanja održivog poljoprivrednog prehrambenog lanca.