Дрвени градови би могли да смање емисију угљен-диоксида за 100 милијарди тона до 2100. године

Градња нових урбаних домова од дрвета уместо од бетона и челика могла би са 10 одсто да допринесе у постизању циља да се ограничи раст просечне глобалне температуре за два степена Целзијуса до краја века.

За такав подухват било би потребно 149 милиона хектара нових засада дрвећа, али то не би смело да утиче на смањивање пољопривредних поседа, наводи се у студији Института за истраживање утицаја климатских промена у Потсдаму.

Удомљавање 90 одсто нове урбане популације у дрвене грађевине смањило би емисију угљен-диоксида за 106 милијарди тона до 2100. године.

„Више од половине светске популације тренутно живи у градовима, а до 2100. године тај број ће се значајно повећати. То значи да ће све већи број домова бити грађен од бетона и челика, материјала који знатно утичу на загађење. Али имамо алтернативу, можемо да удомимо нову урбану популацију у зграде средње висине направљене од дрвета“, истиче аутор студије Абхиџит Мишра.

Студија, објављена у Nature Communications, прва је анализирала смањење емисија штетних гасова преласком на „дрвене градове“.

Дрво је убедљиво најеколошкији материјал за градњу, јер угљен-диоксид абсорбован током његовог раста неће бити емитован док се дрво коначно не посече и количине упијеног угљен-диоксида вишеструко ће надмашити количину која ће бити емитована током обраде.

Коаутор студије, Александер Поп, истакао је да је за њихову рачуницу кључно да се спречи сеча нетакнутих шума и сачува њихов биодиверзитет.