Гробница деспота Стефана Лазаревића у Манасији

Археолози Завода за заштиту споменика културе, за девет година систематских археолошких истраживања средњовековног манастира Манасије, открили су много непознатог, а међу највреднијим открићима је гробница ктитора деспота Стефана Лазаревића.

Археолошка открића и друга истраживања Манасије, изложена су у Завичајном музеју у Јагодини, а изложба је отворена до септембра.

Вођа археолога и један од аутора изложбе Марин Брмболић истиче да је место деспотове сахране представљало вековну дилему.

Од 16. века изнето је мноштво претпоставки. Недоумице о месту деспотове сахране често су продубљивале и грешке које су се поткрадале у преписима, а и преносом народних предања.

„На основу резултата до којих се дошло археолошким ископавањима у манастирском храму и чињенице да су они у апсолутном сагласју са историјским подацима, те према нашим сазнањима о ктиторским гробницама у средњовековној Србији, можемо недвосмислено закључити да је у западном травеју цркве манастира, у гробној конструкцији уз јужни зид откривена гробница са земним остацима ктитора - деспота Стефана Лазаревића“, истиче Брмболић.

Ово мишљење потврђују и резултати обављене антрополошке, и у нашој науци први пут примењене ДНК анализе. Тиме без сваке сумње можемо констатовати да је разрешена вишевековна недоумица о месту деспотове сахране, тврди Брмболић.

Прва систематска археолошка истраживања манастира Манасије почела су 2005. године, а гробница са моштима деспота Стефана откривена је у јесен 2006. године. Археолози тврде да је гробно место у југоисточном углу цркве последњих деценија уносило велику забуну у настојању да се дефинише где је деспот сахрањен.

Откривене су и истражене две зидане гробнице из 15. и 18. века. Према историјским изворима, реално је претпоставити да је у старијој сахрањен Колојан Русота, личност са значајним утицајем на двору деспота Стефана али и Ђурђа Бранковића, истичу археолози Завода за заштиту споменика.

„Енигма гроба деспота Стефана Лазаревића је дефинитивно решена“, рекла је раније Танјугу Гордана Симић, која је испред Завода више од 20 година била ангажована на обнови Манасије.

„Деспот Стефан је сахрањен у Цркви Свете Тројице у манастиру Манасији и то је црква признала“, рекла је Симић.

„Ми смо и очекивали да је деспот овде сахрањен. Истраживања су вршена у унутрашњости цркве и када се дошло до првобитног пода откривена је гробница деспота Стефана, управо на месту које је описао Константин Филозоф“, рекла је Симићева.

И када су нађене мошти у манастиру Копорин, црква је и тада рекла: „Нека се то сматра да је можда деспот Стефан Лазаревић, док се не буде показало друкчије“, додала је Симићева.

Место у Цркви Свете Тројице манастира Манасије, где су откривене мошти деспота Стефана, прекривено је мермерном плочом, на којој је аранжиран букет цвећа, на зиду цркве постављена је плочица, израђена највероватније од неке легуре, на којој је ћирилицом и латиницом исписано име деспота Стефана.

Уз цркву, за девет година, археолози су истражили и здање средњовековне трпезарије, већи део манастирског дворишта и започели радове на откривању скривеног пута.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(недеља, 14. дец 2014, 18:04) - The Clash [нерегистровани]

Despot placenik

Hteo bih dobiti odgovor.Kako je SPC kanonizovala coveka koji se borio na strani turske vojske kao placenik?!Elem,svi istorijski izvori kazu da je upravo vojska predvodjena srpskim vazalom Stefanom Lazarevicem,presudno uticala na poraz krstaske(hriscanske)vojske,u bici kod Nikopolja u Bugarskoj.I s'tom pobedom zahvaljujuci srpskom vazalu Osmanlije su ucvrstile svoju vlast na Balkanu u narednih nekoliko vekova,cak su i stigli do Beca.Za taj doprinos nagradjen je zemljom od drugih srpskih vazala.

(недеља, 27. јул 2014, 20:12) - anonymous [нерегистровани]

Despot - Svetac

Slava im - svetoj lozi Lazarevoj.
Zbog necijih ishitrenih i neprosvecenih zelja, bojim se da srbi svjesno, cine takav grijeh prema zemnim ostacima svetih, da nas je taj grijeh ponajvise, doveo u vrijeme i situaciju u istoriji naseg postojanja, u kakvoj smo danas.
Predivno je zivjeti u dnevima kada je poznato, ali to nam ne dozvoljava da nesto u cemu postoji i mrvica sumnje, srljamo u jos vece i teze nepoznato.
Zbog tog srljanja, placali smo, placamo i ako se ne obuzdavamo u svojim neprosvecenim zeljama, spasavanje ce taziti zrtve.
Boze, oprosti nam i pomiluj nas!

(недеља, 27. јул 2014, 16:02) - Леки [нерегистровани]

Вук

Чији су онда посмртни остаци у манастиру Копорин, његовог брата Вука!

(недеља, 27. јул 2014, 15:49) - Marina-BGD [нерегистровани]

Despot

Ovo je velika vest!! Misterija stara preko 6 vekova je napokon resena! Despot Stevan je bio prvi veliki i pravi srpski politicar I to u najtezem periodu za srpski narod. Danasnji politicari treba da uce od njega.

(недеља, 27. јул 2014, 15:04) - istoricar [нерегистровани]

Sta bi dao jedan Histori za ovakvu pricu...

I dalje bih bio oprezan sa tvrdnjom da je bas tu sahranjen despot Stefan. Nepobitno je da je tu sahranjen sin kneza Lazara, ali kako onda objasniti da se samo glava slaze sa dnk materijalom Lazara, a ne i ostatak skeleta. S druge strane, postoji i grob u manastiru Koporin, koji po svemu ukazuje da je u pitanju despot Stefan.
Ofgovor na ovu setija vrednu istorijsku zagonetku bi mozda moga da se nadje u cinjenici da je mladji sin kneza Lazara pogubljen u Osmanskom carstvu (odrubljena mu je glava), tako da je Stefan potplatio da mu se vrati bratovo telo. Moguce je da su glavu prepoznali, a ostatak nasumicno uzeli i zaiata sahranili u Manasiji.
Izvesno je i da je Stefan zeleo da se tu sahrani, ali u trenutku iznenadne smrti, Turci su opet napadali Srbiju, a Koporin je bila najbliza zaduzbina...

(недеља, 27. јул 2014, 14:35) - anonymous [нерегистровани]

jaoj boze

Meni kaludjeri nisu dali u majci da dodjem a speleolozi kopaju grobnice vitezova kao da je umro u vreme faraona. Samo jedan rec "Greota" ljudi moji!!