Шта је реклама, а шта није: Нови изазови дигиталног оглашавања у ери вештачке интелигенције

Америчка технолошка компанија „Мета“, власник Фејсбука и Инстаграма, планира да до краја следеће године у потпуности аутоматизује креирање и циљање реклама помоћу вештачке интелигенције. У пракси то значи да ће оглашивач само унети основне податке, рецимо слику, производе и буџет, а све остало ће креирати вештачка интелигенција – од текста, преко видеа до визуала.

„Мета“ планира и даљу персонализацију. Корисници ће видети различите верзије истог огласа у зависности од пола, узраста, локације. Њихове апликације користи чак 3,43 милијарде људи, а оглашавање доноси више од 97 одсто укупних прихода компанији. Ускоро нас очекују и рекламе које је немогуће зауставити чак и за оне који изаберу мање персонализовано оглашавање. Дакле, или пристајемо да нас реклама познаје, или је више не можемо заобићи.

Када је реч о Гуглу, корисници широм света примају мејлове који најављају да ће од 7. јула њихов асистент вештачке интелигенције моћи да приступа апликацијама за позиве, поруке и Вотсап, чак иако су корисници експлицитно одбили да то дозволе.

Хоћемо ли у блиској будућности уопште знати шта је реклама, а шта није

Многи већ дуго сумњају да Гугл прислушкује наше поруке и разговоре, јер добијају циљане рекламе, за производе које нису никада претраживали на интернету. Исток Павловић, стручњак за дигитални маркетинг истиче да оно што се званично зна јесте да је неко у нашем друштву то претраживао на интернету. Алгоритам повеже да смо провели у истој просторији неко време са том особом и пласира рекламу.

„Алгоритам је јако добар и некада су се рекламе таргетирале, на пример, приказују се свим женама од 20 до 30 година које се баве тим и тим. Данас само пустите рекламу на Фејсбук и Инстаграм, а тај алгоритам вештачке интелигенције сам нађе људе који су за то заинтересовани“, додаје Павловић.

Сматра да маркетиншки стручњаци неће остати без посла, с обзиром на то да алгоритми друштвених мрежа већ дуго раде таргетирање, али оно где је њихова улога је порука.  

„Све метрике су показале да најбоље продају рекламе које изгледају као да је неки тик-токер, потпуно спонтано објавио видео. То је УГЦ маркетинг (User generated content), односно маркетинг генерисан од стране корисника, који делује као да је комшиница нешто ту објавила и ми онда имамо поверења“, објашњава гост Београдске хронике.

Све више компанија се окреће тој врсти маркетинга на друштвеним мрежама, али на телевизији је другачије. На телевизији се очекује да реклама буде продукционо на високом нивоу и мора да буде означено да је у питању пропагандни садржај.

Вид УГЦ маркетинга има велики утицај до те мере да је, на пример, у Румунији утицао на резултате избора, до те мере да је Европска унија морала да интервенише. Исток Павловић истиче да је јако тешко да се заштитимо од овог вида маркетинга и да препознамо ко нам у ствари шаље поруку.

„Ми то правимо тако да је неприпознатљиво. Мени је то посао и то је дозвољено, то је легитимно. Ми то толико добро радимо да не може нико да сконта да је то плаћена реклама, него делује стварно као искрена препорука корисника. Управо зато је неопходна законска регулатива која би прописала да и на интернету знамо шта је реклама“, закључује Исток Павловић, стручњак за дигитални маркетинг, на крају гостовања у Београдској хроници.