Сеф у ком се чувају људске фекалије – научници припремају микробе за спас човечанства

Швајцарски објекат за складиштење такође чува готово 200 врста ферментисане хране, које садрже много „пријатељских“ микроба корисних за здравље црева, а тим планира да колекцији дода и микробе из животне средине.

Дугорочни циљ је да се обезбеде резервне копије микроба који живе у људима, животињама, биљкама и околини, како би будуће генерације могле да спроводе истраживања, обнављају екосистеме и развијају медицинске третмане када то буде потребно.

„Губитак микроба повезан је са алармантним порастом хроничних болести, као што су алергије, аутоимуна и метаболичка обољења. Губитак микробне разноликости захвата и екосистеме животне средине, угрожавајући пољопривредне системе и отпорност природе“, написали су истраживачи у коментару објављеном у часопису Nature Communications.

Аутори тврде да постоји потреба да се сачувају све врсте микроба, јер су људске активности одговорне за поремећаје микробиома – микробних заједница – код људи, животиња и у природи. На пример, конвенционална пољопривреда, отапање пермафроста услед климатских промена изазваних људским деловањем, као и прекомерна употреба антибиотика, толико нарушавају микробиоме да би у будућности можда морали да буду „спасени“, наводи тим.

„Људске активности исцрпљују наш микробиом, и за то постоји много доказа“, рекао је др Мартин Блејзер, директор Центра за напредну биотехнологију и медицину на Универзитету Рутгерс у Њу Џерзију и коаутор новог коментара, у изјави.

Тренутно не постоји доказ да поновно уношење замрзнутих микроба у људски организам или екосистем може да га обнови, али „верујемо да ће једног дана наука довољно напредовати да ћемо имати заиста добре рестауративне технике,“ рекао је Блејзер.

Пројекат у Швајцарској, назван Микробиотски сеф (Microbiota Vault), започет је 2018. године. Истраживаче који су га основали инспирисао је Глобални сеф семена Свалбард у Норвешкој – „сеф судњег дана“ који тренутно чува око 1,3 милиона биљних узорака како би сачувао генетску разноликост која се смањује у стварном свету.

До сада је Микробиотски сеф био у „почетној“ фази, у којој се тестирала изводљивост прикупљања и извоза фекалија и ферментисане хране из различитих делова света, према коментару. Истраживачи у Швајцарској су током протеклих седам година примили укупно 1.204 узорка фекалија и 190 узорака хране из Бенина, Бразила, Етиопије, Гане, Лаоса, Тајланда и Швајцарске, а ови узорци се тренутно складиште на минус 80 степени Целзијуса (минус 112 Фаренхајта) на Универзитету у Цириху.

Иницијатива је сада ушла у „фазну раста“, у којој истраживачи желе да прикупе хиљаде додатних узорака, укључујући микробе из угрожених екосистема, наводи се у коментару. У току су и планови да се пронађе стална локација за сеф, по могућству у земљи са хладном климом, као што су Швајцарска или Канада.