Откривање тајне заборављене фараонке – зашто су уништаване статуе моћне краљице Хатшепсут

Према легенди, докази о њеном успеху убрзо су били избрисани или приписани њеним мушким прецима – њене статуе су разбијане и уништаване. Међутим, ново истраживање сада указује на то да Хатшепсут није била толико омражена међу својим мушким наследницима као што се дуго веровало.

Хатшепсут, која је владала приближно од 1473. до 1458. године пре нове ере, позната је по томе што је наручила изградњу прелепог храма у Деир ел-Бахрију, близу древне Тебе (данашњег Луксора), као и по успешној експедицији у земљу звану Пунт, чија се тачна локација данас не зна.

Била је супруга и полусестра фараона Тутмоса Другог (владао приближно од 1492. до 1479. п.н.е.) и требало је да буде регент свом пасторку Тутмосу Трећем. Међутим, уместо да буде регент, она је постала фараон, док је Тутмос Трећи имао ограничену власт као сувладар.

Стручњак са Универзитета у Торонту сматра да су Хатшепсутине статуе – пошто је у исто време била и краљ и краљица – уништене не из мржње, већ да би се „деактивирале“, а њихов материјал поново употребио.

„Хатшепсут је била изузетно продуктивна у градњи споменика, а њена владавина донела је велике иновације у уметности. Моја истраживања указују да је велики део уништавања њених статуа настао услед њихове поновне употребе као сировог материјала“, рекао је за Лајв сајенс египтолог Џун Ји Вонг са Универзитета у Торонту.

Заборављена фараонка

Хатшепсут је владала током Осамнаесте династије, која се сматра једном од најпросперитетнијих и најмоћнијих у историји древног Египта.

Њени остаци пронађени су у Долини краљева у Египту 1930. године, али су званично идентификовани тек 2007. године.

Упркос успешној двадесетогодишњој владавини, историја је углавном заборавила краљицу Хатшепсут – моћну жену у мушком свету. Многи њени споменици су уништени, па су прикази у којима се она види као жена веома ретки.

Међутим, током 1920-их, ископавања на археолошком локалитету Деир ел-Бахри у Луксору пронашла су многе фрагменте њених статуа.

Век касније, та оштећења традиционално су се тумачила као насилни акт њеног нећака и наследника Тутмоса Трећег.

Међутим, према речима др Вонга, многе статуе преживеле су у релативно добром стању, са сачуваним лицима.

Ово доводи у питање идеју да је уништавање било мотивисано мржњом Тутмоса Трећег према Хатшепсут.

Да би утврдио праву мотивацију иза уништења пронађених фрагмената, др Вонг је проучио необјављене белешке, цртеже, фотографије и преписке са ископавања из 1920-их.

Његови закључци, објављени у часопису Антиквити (Antiquity), указују да је штета на многим статуама настала на специфичан и методичан начин – а не од стране Тутмоса Трећег.

Методична „деактивација“

Уместо да су насумично разбијене у налету беса, анализа показује да су ломљене на слабим тачкама – врату, струку и коленима.

Многе од тих стратешки разбијених статуа касније су поново коришћене као грађевински материјал и алати.

Та историјска пракса, позната као „деактивација“, имала је за циљ да неутралише било какав облик поштовања према фараону који више не влада или не постоји.

Како он објашњава, штета је настала углавном као резултат ритуалне деактивације и касније поновне употребе, а не злонамерног уништења.

„Другим речима, овај третман не значи нужно и непријатељство према приказаној особи“, рекао је др Вонг.

Као резултат тога, можемо закључити да је Хатшепсут након смрти третирана више као и њени мушки претходници него што се раније мислило.

Мета прогона

Др Вонг, ипак, признаје да је постојала кампања прогона против Хатшепсут – и могуће је да је бар део тог уништења имао за циљ да наруши њено наслеђе.

„За разлику од других владара, Хатшепсут је заиста била мета прогона, и не може се занемарити политичка тежина тог процеса. Али, постоји простор за нијансираније разумевање поступака Тутмоса III, који су можда били покренути ритуалном неопходношћу, а не искључиво антипатијом“, рекао је Вонг.

Амерички египтолог и ауторка Кара Куни назвала је Хатшепсут „најмоћнијом и најуспешнијом женом која је икада владала у древном западном свету“.

Као једина ћерка Тутмоса Првог, једног од најуспешнијих ратничких краљева древног Египта, Хатшепсут је стекла невиђену моћ за једну жену.

Рођена је у друштву у коме се круна преносила са оца на сина и где се од краљевске деце очекивало да се удају или ожене својим рођацима.