Читај ми!

Ароматерапија – уз етарска уља лакше се спава, дише, мишићи мање боле

Aроматерапијa, као алтернативни начин лечења уз помоћ биљних есенција – етеричних уља, стара је неколико хиљада година. О благодетима ове врсте терапије и разним начинима употребе есенцијалних уља говори Момчило Антонијевић, новинар и народни травар.

У фараонским гробницама пронађене су есенције мире и мајчине душице. Египћани су много волели мирисе и парфеме и сматра се да је први парфем у историји за који се зна – тамјан, који је фараонка Хатшепсут послала свога сина у Арабију да донесе.

Поред тога, Египћани су користили и мајчину душицу, ким и дестилисану миру или смирну. Чак су та етерична уља остала и сачувана у посудама нађеним у гробницама фараона.

Људи често мисле да је ароматерапија нешто што нам помаже да наш простор у коме боравимо лепо мирише, али је она много више од тога, наглашава Момчило Антонијевић, само је важно да се користе права етарска, или етерична, односно есенцијална уља, јер се у продаји често појављују само нека синтетичка мирисна једињења.

„Требало би пажљиво да читамо декларацију на којој мора да пише да је то чисто етерично уље, а било би добро да пише и да је ароматерапијског квалитета. И не сме да буде раствор, већ чисто уље“, напомиње Антонијевић.

Литар етерског уља од корена ириса кошта око 40.000 евра и првенствено се користи у парфимерији као најскупљи парфимеријски састојак, али ако је у питању етерско уље корена ириса које се зове орис, онда оно има веома благотворно дејство као хормонални балансер и препоручује се женама у менопаузи.

Како се добијају етерска уља?

Етерска уља се добијају дестилацијом воденом паром и тај процес је веома сличан процесу печења ракије, али не може да се изведе у кућним условима. Постоје и нека уља која се добијају цеђењем и то су углавном цитрусна уља - лимун, поморанџа, бергамот, грејп - уље се налази у кори и под посебним пресама се цеди.

Дестилација је најстарија техника, али када су у питању драгоцене биљке, као што је јасмин или љубичица, онда се користила енфлараж техника која подразумева мазање стаклених плоча растварачима. Некада је то обично била маст или парафин. Та уља се сматрају посебно скупим и драгоценим, а данас врло ретко и могу да се нађу у слободној продаји.

Модерна наука нам је донела још једну методу која је потпуно еколошки прихватљива јер не уништава биљку, већ се у природи, одговарајућом апаратуром извуче етарско уље.

Чему етарска уља служе биљкама?

Етарска уља су заправо једињења која биљке производе и која им дају тај специфичан мирис. Неки сматрају да тај мирис има функцију да привуче инсекте који опрашују биљку.

Други, пак, мисле да етарска уља обављају функцију хормона у самој биљци. Трећа група научника мисли да је то само нуспродукт распада различитих једињења унутар биљке.

Осим тога што обављају важну функцију у животу биљке, етарска уља изузетно су лековита и корисна и за људе и треба да их користимо што више и што чешће. 

„Иако су у питању супстанце коју су веома концентрисане и углавном се користе у испаривачима, могу да се користе и у разблаженом облику за масажу. У том случају имају посебно терапеутско дејство“, истакао је гост Јутарњег програма.

Уље лаванде, на пример, делује умирујуће, опуштајуће, веома благотворно делује на кожу.

Етарско уље на кожи

Модерна ароматерапија је настала случајношћу када се француски хемичар пре два века опекао у лабораторији.

„Инстинктивно је гурнуо руку у посуду у којој је стајало уље лаванде. Приметио је да је та опекотина много брже зарасла“, објаснио је Антонијевић.

Према његовим речима, само два етеарска уља – уље лаванде и чајног дрвета, могу директно да се нанесу на кожу, а сва остала уља морају да се разблаже.

Поједина уља која се користе у масажи делују као миорелаксанти, то јест имају способност да опуштају мишић.

Реуматизам, упала зглобова стања су у којима уље клеке и рузмарина могу помоћи против бола, док је уље лаванде једно од најбезбеднијих и успеха има када желимо мирнији сан, за опуштање након стресом испуњених дана.

Етарска уља не разблажавају се водом већ масним уљима и алкохолом. Масна уља добијају се цеђењем плодова маслине, бадема, лешника, макадамије, јојобе, сунцокрета.

С друге стране, етарска уља нису масна: „Када бисте капнули на гардеробу кап етарског уља, не би вам остала флека, она врло брзо испаре“.

За масажу, проценат етарског уља креће се од једног и по до два, ретко до три одсто, наравно у одговарајућем базном уљу. За масажу лица праве се блажи раствори са садржајем етарског уља између 0,5 и један одсто.