Како биљке могу да помогну да очистимо реке и језера

Отпадне воде су један од највећих и најскупљих проблема заштите животне средине у Србији. Загађена вода из индустрије и канализације излива се у реке у којима често долази до помора рибе. У Србији се прерађује свега 10 одсто отпадних вода, а потребно је да се изгради више стотина постројења за њихово пречишћавање.

По закону, загађивачи су обавезни да сносе трошкове пречишћавања отпадних вода и да примењују најбоље доступне технике за отклањање загађења.

Хиљаде кубика смећа на Дрини и Лиму, смрад и угинуле рибе у Великом бачком каналу, али и близу центра Београда, у Чукаричком рукавцу јер је Топчидерка претворена у канализациони колектор, вести су на које смо се већ навикли.

То што још немамо постројења за пречишћавање вода на неки начин је предност, јер можемо да применимо савременија и јефтинија технолошка решења.

„Недопустиво је да овако непречишћена вода и градска и индустријска испушта без икакве контроле. Савремено решење је да се то децентрализује да се уместо једног великог , далеког прескупог то ради на неколико места, рецимо шта би фалило испод овог моста да се пречисти сва вода из Жаркова, Бановог Брда и Дедиња", каже проф. Чeдo Максимовић, професор на Империјал колеџу, Лондон.

Постоји више стотина постројења у свету која помоћу биљака прерађују индустријске и комуналне отпадне воде. У Холандији на пример пречишћеном водом из пиваре наводњава се фарма хмеља. Слична постројења постоје у Америци, Кини, Мађарској.

„То је тзв биолошко пречишћавање где се микроорганизми, бактерије и други микроорганизми користе да органске материје из загађене воде троше за свој живот, то је њихова храна, а то је све тако ефикасно да се пречишћавање те отпадне воде дешава 10 до 20 пута брже него у тим класичним постројењима која Србија планира да изгради", објашњава др Невена Чуле са Института за шумарство.

Системи за пречишћавање отпадне воде са биљкама и микроорганизмима погодни су и за насеља која немају изграђен канализациони систем. Могу да се користе и у домаћинствима.

Највише се користе трска и рогоз, користи се барска перуника, подносе најшири спектар загађења који може да се јави. То су различити тешки метали, вишак нутријената који може да доведе до еутрофикације језера и реке, водена боквица, поточњак.

Београд је реализовао два пројекта пречишћавање загађених вода процесом фиторемедијације. На Топчидерској реци и на језеру Трешња постављена су плутајућа острва са биљкама, које обогаћују воду кисеоником.

Кисеоник који кроз њихове стабљике одлази кроз корен у воду, формира се филм од различитих бактерија, то су корисне бактерије, микроорганизми и они даље утичу на пречишћавање вода.

Секретаријат за заштиту животне средине планира да сва језера на подручју Београда ревитализује помоћу биљака.