Како биљке могу да помогну да очистимо реке и језера
Многе реке и језера у Србији загађена су због испуштања отпадних вода у њих. Иако решење јесу постројења за прераду, можда и сама природа може да нам помогне у томе да их очистимо.
Отпадне воде су један од највећих и најскупљих проблема заштите животне средине у Србији. Загађена вода из индустрије и канализације излива се у реке у којима често долази до помора рибе. У Србији се прерађује свега 10 одсто отпадних вода, а потребно је да се изгради више стотина постројења за њихово пречишћавање.
По закону, загађивачи су обавезни да сносе трошкове пречишћавања отпадних вода и да примењују најбоље доступне технике за отклањање загађења.
Хиљаде кубика смећа на Дрини и Лиму, смрад и угинуле рибе у Великом бачком каналу, али и близу центра Београда, у Чукаричком рукавцу јер је Топчидерка претворена у канализациони колектор, вести су на које смо се већ навикли.
То што још немамо постројења за пречишћавање вода на неки начин је предност, јер можемо да применимо савременија и јефтинија технолошка решења.
„Недопустиво је да овако непречишћена вода и градска и индустријска испушта без икакве контроле. Савремено решење је да се то децентрализује да се уместо једног великог , далеког прескупог то ради на неколико места, рецимо шта би фалило испод овог моста да се пречисти сва вода из Жаркова, Бановог Брда и Дедиња", каже проф. Чeдo Максимовић, професор на Империјал колеџу, Лондон.
Постоји више стотина постројења у свету која помоћу биљака прерађују индустријске и комуналне отпадне воде. У Холандији на пример пречишћеном водом из пиваре наводњава се фарма хмеља. Слична постројења постоје у Америци, Кини, Мађарској.
„То је тзв биолошко пречишћавање где се микроорганизми, бактерије и други микроорганизми користе да органске материје из загађене воде троше за свој живот, то је њихова храна, а то је све тако ефикасно да се пречишћавање те отпадне воде дешава 10 до 20 пута брже него у тим класичним постројењима која Србија планира да изгради", објашњава др Невена Чуле са Института за шумарство.
Системи за пречишћавање отпадне воде са биљкама и микроорганизмима погодни су и за насеља која немају изграђен канализациони систем. Могу да се користе и у домаћинствима.
Највише се користе трска и рогоз, користи се барска перуника, подносе најшири спектар загађења који може да се јави. То су различити тешки метали, вишак нутријената који може да доведе до еутрофикације језера и реке, водена боквица, поточњак.
Београд је реализовао два пројекта пречишћавање загађених вода процесом фиторемедијације. На Топчидерској реци и на језеру Трешња постављена су плутајућа острва са биљкама, које обогаћују воду кисеоником.
Кисеоник који кроз њихове стабљике одлази кроз корен у воду, формира се филм од различитих бактерија, то су корисне бактерије, микроорганизми и они даље утичу на пречишћавање вода.
Секретаријат за заштиту животне средине планира да сва језера на подручју Београда ревитализује помоћу биљака.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар