Топљење снега и леда на планинама угрозиће две милијарде људи

Климатске промене снажно утичу на убрзано топљење снега и леда на високим планинама које су својеврсни водоторњеви за око половину текућих вода на планети коју користи скоро милијарде људи.

Смањивање површина под снегом и ледом на планинама већ је евидентно у европским скијашким центрима којi све више прибегавају употреби вештачког снега или се затварају и преорјентишу на летњи туризам.

Према проценама швајцарске владе, у последњих десетак година број скијаша у швајцарским Алпима опао је за око 24 одсто. До краја века, количине снега на скијалиштима највероватније ће пасти на мање од 50 одсто, а стазе испод 1.500 метара надморске висине би могле у потпуности да остану без снега.

Четири најважнија резервоара воде на четири континента

У новој студији, представљеној у часопису Нејчр, аутори су означили 78 најважнијих планинских области које имају могућност да чувају залихе великих количина воде у облику снега и леда. На планинским венцима тих залиха има више него било где на свету, осим на Артику и Антартику. На њима се налази преко 200.000 ледника, великих наслага снега и планинских језера и мочвара. Како се лед и снег топе, вода се постепено ослобађа и пуни водотоке река и језера кључне за живот око 1,9 милијарди људи, што је око 20 одсто данашњег становништва на Земљи.

Научници су посебно издвојили четири највећа планинска подручја у Азији, Европи, Северној Америци и Јужној Америци.

Највећи, најважнији, али и најугроженији су азијски планински системи који водом снабдевају области које се налазе око планинских венаца Хималаја, Каракорума, Хидукуша и Ладака. Од ових резерви воде зависи више од двеста милиона људи, углавном у Авганистану, Кини, Индији и Пакистану.

У Европи то су Алпи и уз њих везани басени Роне, Поа, Рајне и Црноморског слива, коме припадају и Сава и Дунав. То подручје настањује око 70 милиона људи.

У Северној Америци то су планине северноамеричких Кордиљера које водом снабдевају бројне реке од којих зависи око 14 милиона људи.

У Јужној Америци то су Анди и јужноамерички Кордиљери и око осам милиона људи који зависе од ових залиха воде.

Африка и Аустралија се не појављују на попису јер у њима нема планинских масив који би били већи резервоари воде.

Планине се загревају два пута брже од остатка света

Аутори истичу да је проблем у томе што се због глобалног отопљавања витални планински венци загревају брже од остатка света. На пример, температуре на Хималајима су порасле у односу на прединдустријски период за око два степена Целзијуса, док се остатак света у просеку у том периоду загрејао за само један степен.

Посебан проблем представљају реке које пролазе кроз суве, пустињске крајеве, а поред којих живи више милиона људи. Пример су сливови река Аму-Дарја и Сир-Дарја које настају из планинских ледника. Пошто теку кроз веома сушне пределе, све више се њихови водотоци користе за наводњавање пустињских крајева у којима брзо нестају у песковитом земљишту. Коначан резултат је драстично смањење нивоа воде у Аралском језеру у које се обе реке уливају.

Све мање залиха, све већа потражња и све више сукоба

Волтер Имерзел, географ и климатолог са Универзитета у Утрехту, водећи аутор ове студије, истиче да климатске промене утичу на величину и облик ледника у високим планинама, као и на количину и врсту падавина. У многим случајевима, укупна количина падавина могла би да се повећа, али то вероватно нећи бити ни изблиза довољно да се надокнади смањење капацитета природних планинских залиха због топљења ледника, посебно у сушним раздобљима.

Истовремено, потребе за водом све више расту, за пиће, наводњавање и индустријску производњу. Зато ће расти и напетост и сукоби око вода готово на свим светским водотоцима. Све већи број становника, посебно у азијским земљама, довешће до експоненцијалног повећања потражње за водом. Та повећана потражња, у комбинацији са политичким напетостима око права на воде у многим деловима света, учиниће водотокове веома рањивим, упозорава Имерзел.

Геополитичке напетости око ресурса воде већ данас постоје у више делова света, посебно између Пакистана и Индије. У фебруару 2019. године, после терористичких напада у Кашмиру у којима је погинуло више од 40 индијских полицајаца, индијске власти су објавиле да ће изградити брану на реци Рави и тиме смањити количину воде која тече ка Пакистану.

Планински масиви морају бити на врху политичких планова

Професор Имерзел напомиње да његов тим овом студијом жели да поручи властима да планине морају бити препознате као светско богатсво, што значи да планински масиви морају бити на врху листе политичких планова и договора о заустављању климатских промена.

„Ми смо само научници и представили смо бројке. Последњих деценија постали смо много бољи у истраживањима, тако да можемо да пружимо адекватну научну позадину која ће помоћи, на пример, у прављењу планова о управљању водама. Научници могу да помогну у тим процесима“, поручује професор Волтер Имерзел.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 15. дец 2019, 17:48) - anonymous [нерегистровани]

Sta

O kakvom globalnom otopljavanju vi pricate. ja vec mesec dana gledam belilo snega ovde u kanadi i sada mi je temperatura -20C a juce je bilo =30. Za ovih prethodnih 20 god ja nisam ni video ni osetio ni jedan jedini stepen zagrevanja i globalnog otopljavanja. Zime su jos uvek hladne da ne kazem ledene sa temp. oko =20C sa puno snega koji se ne topi do mata ili aprila zaviso od godine u proseku zimi a oko 25 C preko leta . Zima nam pocinje oko Mitrovdana a leto oko Djurdjevdana. Moze li se to nazvati globalnim zagrevanjem