Село стогодишњака – у ритму природе, без стреса, уз чашу вина и захвалност

Једна од десет особа у италијанском селу Ачаролију доживи више од сто година. У питању је рекорд који је привукао научнике из целог света. Према легенди, Ернест Хемингвеј је боравио баш ту и пронашао инспирацију за своје дело Старац и море. Данас је Ачароли у средишту друге приче – оне која истражује мистерију дуговечности. 

Истраживачи са Универзитета „Ла Сапијенца“ у Риму и Универзитета у Сан Дијегу (Калифорнија) проучавају око 300 стогодишњака из Ачаролија, на југу Италије – места које броји свега 700 становника, а више од 80 њих има сто и више година.

Научници анализирају крв, ДНК, срце и мозак како би схватили зашто су срчане болести, дијабетес и Алцхајмерова болест овде готово непознати.

Одговор је, можда, записан у начину живота: мало меса, много рибе, поврће из баште и маслиново уље.

Управо је амерички биолог Ансел Киз, неколико километара одавде, у Пиопију, проучавао медитеранску исхрану и назвао ово подручје „троуглом дугог живота“. И он је, занимљиво, доживео сто година.

„У јануару 2016. године започели смо пројекат откривања тајне дуговечности у овим крајевима, са Универзитетом 'Ла Сапијенца' у Риму и оним из Сан Дијега, у Калифорнији. Циљ није био само схватити како толико њих доживи сто година, већ и како су тако здрави у тим годинама“, рекао је Стефано Писани, градоначелник Ачаролија.

„Ансел Киз је открио везу између медитеранске исхране и доброг здравља. Био је фасциниран овом заједницом, у коју се и преселио, и сам је говорио да је себи продужио живот за двадесет година. Покушајте да не једете много црвеног меса, једите доста поврћа, уносите мало соли и врло мало шећера. Али данашњи услови живота, нарочито у великим градовима, отежавају посвећеност здравој исхрани“, рекао је Валерио Калабрезе, директор Музеја медитеранске исхране.

Добра исхрана, свакодневна физичка активност, повезаност са људима и снажан осећај припадности заједници свакако су савезници дуговечности. Ипак, истраживачи говоре и о гену који је у стању да боље искористи материје из биљака попут рузмарина, који, како кажу, побољшава памћење и рад можданих функција.

У оквиру пројекта под називом „Иницијатива Чилента о исходима старења“, научници су открили да стогодишњаци из Ачаролија имају крвну слику сличну особама тридесет година млађим.

Мало чудо равнотеже између природе, исхране и унутрашњег мира

„Када смо послали примерке на Универзитет у Сан Дијегу, открили смо да су научници који проучавају протеин дуговечности били изненађени када су код стогодишњака из овог малог италијанског места пронашли протеин који никада раније нису видели у милион других узорака. То нам говори да и даље не знамо довољно. Као да су ови људи заштићени нечим од класичних кардиоваскуларних обољења која долазе са годинама, а која код њих не видимо“, рекао је професор др Салваторе ди Сома, кардиолог Универзитета „Ла Сапијенца“.

Стогодишњаци кажу да једу само оно што сами произведу – поврће и воће из својих башта и воћњака, јаја од кокошака које сами гаје, користе само маслиново уље од сопствених маслина и пију вино које сами праве. Плодове земље, како они кажу.

У Ачаролију живот тече споро, у ритму природе. Све је једноставно – баш као некад. Људи овде не знају за стрес, и даље се чврсто држе правих вредности и негују пријатељства.

Можда тајна дуговечности није у лабораторијама, већ у начину на који гледамо свет – са смиреношћу, захвалношћу, чашом вина и увек младим срцем.