Како ће се, уз генетички инжењеринг, комарци борити сами против себе

Први експеримент са комарцима којима је измењен генетички материјал, одвија се у Сједињеним Државама и већ је изазвао доста коментара, како код противника, тако и код оних који немају проблем са генетичким инжењерингом. 

Запослени у британској компанији операцију су започели крајем априла, када су, након деценије планирања, регулаторног прегледа и расправе, заједно са локалним особљем, поставили легла комараца на шест локација, на југу Флориде.

Операцију је одобрила Америчка агенција за заштиту животне средине.

Комарци су генетички су модификовани тако да имају „самоограничавајући" ген који производи посебан протеин.

Комарци се узгајају у лабораторији у присуству тетрациклина, антибиотика који спречава активирање додатог гена. Јаја комараца се затим остављају да се излежу у дивљини, без антибиотика.

Ген убија незреле женке које полажу јаја, али мужјаци достижу зрелост, паре се са дивљим женкама и преносе свој генетички материјал. Тада и њихови женски потомци умиру, узрокујући пад популације која боде, а то су искључиво женке.

Сваке недеље из сваког легла у дивљину ће изаћи око 1.000 комараца. Укупно 140.000 ће бити пуштено у првој фази процеса који ће трајати најмање до јула, док ће близу 20 милиона полетети у другој фази која почиње касније овог лета.

У компанији "Okitec" кажу да је у претходном експерименту у Бразилу популација комараца опала и до 95 одсто током 13-недељног испитивања. Циљ експеримента на Флориди је прикупљање више информација и потврда до сада постигнутих резултата.

Генерални директор компаније Греј Френдсен каже да рад његове компаније није ништа друго до егзистенцијалан за човечанство.

Болести које преносе комарци већ сваке године убију више од милион људи широм света, а климатске промене проширују распон станишта инсеката и патогена које преносе у регионе у којима раније нису могле да напредују, дајући нам још јачи сигнал да треба да развијемо противмере, сматрају у компанији.

„Настојимо да развијемо и прилагодимо нове технологије које ће у суштини омогућити да људска раса и даље постоји на овој планети", каже Франдсен. „Штетни инсекати једна су од најважнијих претњи томе", додао је.

Али у јавности се шири незадовољство због примене генетичког инжењеринга.  Иначе, око 50 одсто Американаца нема поверења у ГМО храну, а неки од локалних становника на југу Флориде, нису баш задовољни тиме што им се у комшилуку одвија велики генетички експеримент.

Неки од њих брину да би модификовани комарци могли да изазову непредвиђене здравствене или еколошке последице.