Читај ми!

Јапански кимоно – свила која приповеда о жени, људским надама, природи и друштву

Мада сва одећа има намену и на неки начин представља лични или колективни израз, јапански кимоно је посебно богат у симболици и смислу – он изражава не само укус, сензибилитет и друштвени статус жене, већ и љубав, обзир и поштовање за друге, те пијетет према природи.

Реч „кимоно“ значи једноставно „одевни предмет“, што говори о свеприсутности те свилене ношње у животу људи предмодерног Јапана. Мада се она, стриктно говорећи, односи и на традиционалну мушку одећу, с обзиром да су се господа у Земљи излазећег Сунца раније и у већој мери од дама одрекла ношења домаћих одевних предмета и прешла на употребу западњачке гардеробе, кимоно је данас, нарочито за странце, скоро у потпуности синоним за традиционалну тоалету жена у Јапану.

Један од најпрепознатљивијих симбола далекоисточне царевине, женски кимоно је све до Другог светског рата ношен свакодневно, али је након те велике политичке, војне и културне прекретнице у историји Јапана почео да се повлачи пред западњачком одећом у одређене, релативно ограничене нише, као што је коришћење приликом значајних животних догађаја и церемонија које их обележавају, попут прославе пунолетства, венчања и сахрана.

Поред те, може се рећи, ритуалне употребе, кимоно се данас носи и када жене практикују или присуствују традиционалним домаћим културним догађајима попут чајне церемоније, прављења и излагања цветних аранжмана икебане, или приликом посете представама старих јапанских позоришних форми као што су кабуки, но и бунраку. У тим приликама кимоно служи као посредник који омогућава поистовећење с прохујалим временима, као и естетско и духовно стапање с чином уметничког стварања. Јапанке се данас, такође, понекад одевају у кимона када желе да се уреде за неку свечану вечеру или пријем.

Kимоно је и неизоставни део имиџа управница скупљих ноћних клубова у којима жене у вечерњим хаљинама мушкарцима точе пиће и наплаћају време за интимни разговор, а које, као зрелије госпође које воде бригу о младим радницама, од милоште зову „мама“.

Богата симболика и друштвена функција

Женски кимоно кошта од неколико стотина до готово десет хиљада долара зависно од количине труда и времена који се уложи у шивење и бојење свиле и израду ликовних композиција на њој.

Вреднија кимона преносе се с генерације на генерацију и могу бити у породици и по стотину и више година. У том смислу, кимона често имају велику емотивну важност за власнице, као успомена и врста физичке везе са преминулом мајком или баком. Она у савременим условима, у мору западњачких утицаја, значе пуно и у погледу очувања јапанског културног и националног индентитета.

Kада су у питању женска кимона, постоји више нивоа формалности, од необавезног, преко полу-формалног до изразито свечаног, а у избор типа, боје и ликовних мотива улаже се пуно пажње и обзира, при чему су битни фактори пригода, односно, друштвена ситуација, и годишње доба.

На пример, приликом традиционалних прослава које се одржавају када деца пуне три, пет, односно седам година и облаче у посебно скројену, лепу, свечану одећу, мајке се одевају у скромна једнобојна, кимона без дезена како се не би истицале и деци омогућиле да буду у центру пажње.

Слично томе, при учешћу у чајној церемонији, коју традиционално карактерише суздржаност и једноставност, обично се бира ненаметљив кимоно без ликовних украса, како би се постигао склад с тихим бојама чајних посуда које је припремио домаћин и скромним, духовним просторним окружењем.

При првом одласку у шинто светилиште по рођењу принове, када се о том радосном догађају обавештава локално божанство и њему, уз захвалност, упућује молба да дете заштити, често се облачи кимоно са мотивима бора и бамбусовог лишћа, те цветовима шљиве, јер се те биљке сматрају трајним и отпорним на зиму, због чега симболизују постојаност, принципијелност и снагу, те, верује се, призивају благодет и дуговечност.

Ако је дете мушко, мајка често бира кимона на којима су осликани јастреб, змај или самурајски оклоп, чиме се изражава жеља да оно буде интелигентно, храбро и успешно. Јастреб, на пример, има оштар поглед који му омогућава да из велике даљине уочи и најмањи покрет, као и снажне канџе којима може да зграби и повећи плен, па се његовим одабиром, симболично, исказује нада да ће син имати моћ да прозре суштину ствари и јасним погледом у будућност предвиди догађаје, те да ће у животу успети да приграби срећу и успех.

У случају да у наручју имају девојчицу, мајке се често опредељују за цветне дезене и слике звончића, чиме се ћерки жели осигурати живот испуњен радошћу и срећом, односно, добро здравље и безбедност, јер звук звона, верује се, одбија звери и зле духове, те призива божанства која пружају заштиту од несрећа.

Kимоно чак, може и да пренесе честитке и лепе жеље и тако практично послужи као средство невербалне комуникације. Kада се, рецимо, по угледу на стари кинески обичај, присуствује прослави посебно важног 77. или 88. рођендана, прикладно је и укусно оденути се у кимоно са мотивом ждрала, јер је та птица симбол дуговечности – тим чином домаћину се преноси жеља да још дуго поживи.

Штавише, жене у Јапану су у прошлости одмахујући широким рукавом кимона у страну мушкарцима стављале на знање да одбијају њихово удварање – обичај који је ушао у језик, па се и данас одбацити партнера раскидом везе буквално каже „одмахнути некога“. Блажи покрет руком напред-назад значио је пристанак.

Боје кимона, као и ликовни детаљи на њима, одражавају промене у природи, па је један од циљева у одабиру тог традиционалног одевног предмета усагласити се с годишњим добом (по старом кинеском лунарном календару), односно, постићи хармонију с природном средином.

Тако се у зиму облаче кимона које красе снежни и камени пејсажи, борови, али и цветни мотиви попут камелије или шљивиног бехара, који изражавају жудњу за доласком пролећа. Оно, на свилу кимона, између осталог, донесе гране с пупољцима, трешњин цвет и лептире. У лето, површину те ношње која је стара колико и историја Јапанског архипелага покрију вистерија и ирис, рибе и водни мотиви попут потока и морских таласа, док је у јесен заузму хризантема, жуто и црвено лишће или месечина.

Достојанство и префињеност као идеал женствености

Вековима слојевитост, дужина и обрасци кимона указивали су на класне и статусне разлике. И мада у Јапану више нема дворских племића и властеле, и данас постоје разлике у изгледу и боји кимона које носе удате и жене без супружника.

Kимона намењена неудатим женама имају широке рукаве који падају готово до колена, те умеју да буду врло јарких боја и накрцана мноштвом ликовних мотива, док госпође по правилу носе мање упадљива остварења ужих рукава и пригушенијих боја.

Историјски гледано, (општи) друштвени положај жене утицао је и на дужину кимона – у прошлости он је био толико дуг да се вукао по земљи, али је с почетком модернизације, крајем XIX века и укључењем жена у индустријску производњу, нарочито у текстилним фабрикама, скраћен, како би олакшао кретање и рад.

Ренесанса одбаченог реликта прошлости

С интензивирањем уплива западне културе и начина размишљања, посебно након Другог светског рата, у Јапану се развила идеја да је кимоно кабасти реликт прошлости који треба одбацити у корист удобније и практичније западњачке одеће, која се знатно брже и лакше облачи и при том не захтева помоћ других, како је то случај с кимоном.

Мада су девојчице у школама, студенткиње на универзитетима и раднице у предузећима и јавним службама, оставиле своја кимона у кући, оденувши униформе, одела и радне комбинезоне у западњачком стилу, та негативна перцепција је временом ипак превладана па последњих година кимоно поново постаје све виднији на улицама и све популарнији међу младим женама.

Оне сада, рецимо, све више уживају у томе да изнајме кимоно током излета или путовања и онда у њему позирају пред шинто светилиштима, будистичким храмовима, старим замковима и чајџиницама.

И данас, када су све чешћа кимона која теже оригиналности и новитетима и стога експериментишу у дизајну, колориту или обликовању појаса, при том се удаљавајући од традиционалних узора, идеал женствености који кимоно подржава и обликује остаје релативно стабилан.

Он, наиме, никада није био намењен томе да учини жену телесно привлачном и заводљивом, да истакне њене атрибуте, већ да јој помогне да изгледа лепо, достојанствено и префињено – основни дизајн кимона налаже ситне кораке и право држање тела, а када је понашање у питању, правила етикеције диктирају тиши говор и уздржану гестикулацију приликом његовог ношења, што све доприноси утиску племените женствености, грациозности и пристојности.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 30. апр 2021, 20:55) - anonymous [нерегистровани]

Azija

Potrebno je sto vise vesti, informacija i kulturnog sadrzaja (filmova, serija, muzike) iz Azije na nasim prostorima.. previse smo orijentisani na zapad samo.. a na istoku se krije takvo blago.

Angazujte se malo vise, otkupite neke japanske, korejske serije i filmove.. pravite neke reportaze.