Глава у Швајцарској, ноге у Француској – како се спава у хотелу на граници

Једна од соба коју у хотелу „Арбез” називају двонационалном, и коју отвара класични метални кључ, носи број девет. До хотела у засеоку Ла Кир, води кривудави пут, а налази се на врху густе шумовите планине Јура, које раздваја Француску и Швајцарску.

Захваљујући мало познатом међународном споразуму из средине 19. века, гарантовано је јединствено хотелско искуство.

Изграђен у рустичном стилу који је иначе распрострањен у овом делу Европе, мали хотел у породичном власништву Arbez Franco-Suisse – који се назива и Л‘Арбези – посебан је по томе што се налази на великој висини и на међународној граници.

Необична позиција је ненамерна последица споразума из 1862. године, којим су се Француска и Швајцарска договориле о малој размени територија, како би се омогућила пуна француска контрола над оближњим стратешким путем.

Уговором је предвиђено да све зграде дуж границе остану на месту, што је околност коју је локални предузетник користио да отвори радњу и бар, како би искористио предности прекограничне трговине. Изградња хотела је уследила 1921.

Резултат је да је отприлике половина хотела у Француској, а друга половина у Швајцарској, са међународном границом која дели ресторан и неколико соба.

Има и двонационалних соба, са „невидљивом међународном поделом" која пролази кроз купатило и кревет. То значи да је, док спавају, гостима глава у Швајцарској а ноге у Француској.

Од светских сукоба, па до недавне пандемије коронавируса, јединствена позиција хотела била је непрестани извор чудних ситуација и прича.

Александар Пејрон, менаџер хотела који генерацијама води његова породица, каже да има примера где је цела соба у Швајцарској, док је зид – француски.

Тако на пример, репродукција чувене слике Пола Сезана Играчи карата окачена је тачно на месту где пролази граница.

Понуда уточишта у Другом светском рату, као у серији 'Ало,'ало

Правни оквир није проста ствар када је, рецимо, у питању избор хране.

Ако седите на француској страни ресторана, једну врсту локалног швајцарског сира нећете моћи да се пренесете на француску страну због строгих европских прописа који се односе на непастеризоване млечне производе. Исто се, обрнуто, дешава и са неким француским специјалитетима, као што су кобасице Морто (saucisse de Morteau) чија дистрибуција није дозвољена у Швајцарској.

Лакше је када је у питању плаћање рачуна, јер се прихватају и еври и швајцарски франци. Такође, хотел има два телефонска броја, по један за сваку државу, а собе имају две врсте утичница, јер Француска и Швајцарска користе различите стандарде. Порез се плаћа обема државама, по специфичној формули у договору са пореским органима обе земље.

Када се Швајцарска придружила шенгенској зони слободног кретања 2008. године, то је учинило ствари мало једноставнијим, али у стварности има мало практичног утицаја на свакодневно функционисање хотела.

Посебно драматичан пример овога десио се током Другог светског рата, каже Пејрон.

Немци су окупирали француску половину хотела, али пошто је степениште које води до соба делимично било на територији Швајцарске, горњи спратови су им остали недоступни, што их је чинило релативно сигурним уточиштем за избеглице и савезничке пилоте у бекству. 

У ситуацији која подсећа на класичну британску хумористичку серију из 1980-их 'Ало,'ало, у приликама када су Немци јели или пили у бару, власници хотела су успели да помогну бегунцима да се ушуњају на безбедно место захваљујући неутралности Швајцарске.

То није био последњи пут да је хотел био умешан у међународну геополитику. Почетком 1960-их, хотел је такође био место тајних преговора који су довели до стицања независности Алжира од Француске 1962. године.

У страху од заробљавања, алжирски преговарачи нису хтели да кроче на француско тло, док су француске власти желеле да преговоре воде дискретно унутар својих граница. Приватна соба у хотелу понудила је идеално решење.

Необичан статус хотела су повремено користили и мање доборнамерни људи.

Почетком 2002. године, недуго после 11. септембра, Пејрон каже да су хотел посетили агенти неоткривене безбедносне службе како би истражили могућност да је оперативац Ал Каиде искористио свој боравак ту да неоткривено пређе границу.

Недавно, са избијањем пандемије коронавируса хотел је, као и цела туристичка индустрија, био погођен кризом, иако је успео да остане отворен неко време, како би обезбедио смештај за санитарно особље.

Менаџери хотела су, међутим, морали да се позабаве и сложеношћу два различита и стално еволуирајућа ограничења током пандемије, обично се опредељујући за примену строжих правила.

Уско отворено двориште хотела служи као „канал" између француске и швајцарске стране зграде. Ту се налази један од најстаријих обележивача ове границе: камен из 1863. године.

На једној страни стоји орао Другог француског царства, а на другој страни је једноставно написано „Во".

„Кантон Во је један од саставних делова Швајцарске Конфедерације, али не заборавимо да се са друге стране овог обележја налази и својеврсна конфедерација, Европска унија", каже Пејрон.