Више од 75 одсто одраслих у САД испуњава критеријуме за гојазност, да ли ће се скале мењати

У студији, коју су заједнички урадили истраживачи Медицинског центра Bet Izrael Dikones са Харварда и Универзитета Јејл открио је да сам индекс телесне масе (БМИ) може значајно да умањи број гојазних одраслих особа у САД, тачније нова дефиниција гојазности могла би готово да удвостручи преваленцију овог стања код одраслих особа у САД.

За студију, објављену у часопису JAMA Network Open, тим је користио податке из Националног истраживања о здрављу и исхрани, националног истраживања које спроводе Центри за контролу и превенцију болести, а које мери здравље и исхрану одраслих и деце у САД.

Тим је проучио податке више од 14.000 учесника који представљају 237,7 милиона одраслих између 2017. и 2023. године, примењујући предложене критеријуме за гојазност Лансет комисије заједно са БМИ.

Открили су да процењено да 75,2 одсто одраслих особа у САД испуњава критеријуме за гојазност користећи БМИ и додатне телесне мере, у поређењу са 40 одсто када је прегледан само БМИ.

Како се наводи, деценијама су се доктори ослањали на БМИ, алат који користи висину и тежину за процену телесне масти – како би утврдили гојазност, а нова студија предлаже редефинисање гојазности додавањем телесне масти и здравственог стања БМИ.

Усвајање нове дефиниције

Раније ове године, Комисија за дијабетес и ендокринологију часописа Лансет предложила је ревидирану дефиницију гојазности која укључује обим струка, однос струка и бокова, те однос струка и висине. Више од 70 медицинских организација широм света подржало је дефиницију, али њена употреба у пракси није процењена.

„БМИ је стандардна мера за одређивање критеријума за гојазност. То је најшире позната метрика", рекла је за ABC News кардиолог на Медицинском факултету Јејл, и коауторика нове студије Ерика Спац.

Напоменула је да сам БМИ не узима у обзир масно ткиво, које складишти енергију, изолује органе и производи хормоне који регулишу апетит.

Према њеним речима масно ткиво је мање видљиво од других врста масти, али је „више повезано с високим крвним притиском, дијабетесом и срчаним болестима".

Ванредна професорка медицине и педијатрије у Општој болници Масачусетс при Харварду Фатима Коди Станфорд, а која није била укључена у студију, изјавила је да налази пружају увид у то колико је гојазност распрострањена у САД.

„Заиста имамо велики проблем. Гојазност је далеко најзначајнија хронична болест у људској историји. И ова Лансет комисија нам заиста даје осећај колико је значајна и колико морамо боље да радимо на њеном лечењу, обезбедимо да имамо клиничаре који су обучени да идентификују не само саму гојазност, већ и преко 230 хроничних болести повезаних с њом и осигурају да имамо здравије друштво", рекла је она.

Наводи се да је код готово четири од 10 одраслих особа са „нормалним" БМИ утврђено да имају вишак телесне масти када су примењене и мере засноване на обиму струка.

Студија је такође открила да се преваленција гојазности нагло повећава с годинама и да је била већа међу одраслим хиспаноамеричким становништвом, иако су стопе биле сличне међу мушкарцима и женама.

Аутори су истакли да студија има ограничења будући да су готово сви одрасли старији од 50 година класификовани као гојазни према новој дефиницији, због чега су потребни и прагови специфични за старосну доб.

Такође су нагласили да, будући да ће нови критеријуми вероватно подићи тренутне процене гојазности, треба спровести више истраживања пре него што се нова дефиниција широко усвоји.