Доктор Мацут: Приметан је тренд да жене раније улазе у менопаузу

Гост Јутарњег програма, др Ђуро Мацут, напомиње да податак који је објављен у норвешком стручном часопису треба узети с резервом, пре свега због методологије, узорка и извора података.

„Генерално говорећи, један од разлога зашто се жене после четрдесете чешће јављају ендокринологу су репродуктивне потребе, где оне долазе, мало касно, у покушају да добију потомство. У том смислу се може сматрати да је и менопауза чешће дијагностикована, јер се испоставља да код све већег броја жена долази до раног слабљења јајника, што је увод у менопаузу“, наглашава др Мацут.

Биолошки, тачно се зна када настаје менопауза. То је период између 50. и 52. године, а цео период пре тога који може бити дуг и пет година се назива предменопауза. Тако да већ од 45. године код жена се јављају промене у циклусима које наговештавају улазак у менопаузу.

Фактори спољашње средине

„У обзир се мора узети и читава група проблема који се називају ендокрини ометачи, реметиоци. Имамо метаболичке природне реметиоце, то би била храна коју узимамо. Жене су склоније гојазности, поготово у тим годинама и ту достижу мушкарце у кардио метаболичком или кардиоваскуларним болестима, тако да су много више угрожене у касним четрдесетим и раним педесетим, достижући ниво проблема које имају мушкарци са дијабетесом, инфарктима, шлоговима и тако даље“, напомиње ендокринолог.

У другу групу ендокриних ометача се убрајају и хемијски агенси и загађена животна средина. Бројне популационе студије показују да у неким центрима у свету, пре свега у земљама са наглим индустријским развојем, долази до усмеравања ка метаболичком поремећају повишеног шећера у крви, повишеном нивоу масноћа. Ту су такође жене угроженије.

Болести штитасте жлезде су више пута чешће код жена него код мушкараца. Хашимото синдром и хипотиреоза су чешће код жена и то је можда једна од најчешћих болести у ендокринологији и зато се жене чешће јављају за помоћ лекару.

„У том контексту можемо да препознамо да жене више инклинирају ка губљењу функције јајника, и можда ћемо у дужем временском периоду добити преглед да ће за 20 година трендови епидемиолошки у померању границе бити можда, нажалост, за жене неповољнији“, додаје гост Јутарњег програма.

Хормонска терапија за продужење циклуса

Много се говори о предностима и манама хормонске терапије. Поједини лекари таквим лековима продужавају циклусе код жена чак и после 50. године. Како објашњава др Мацут, то је стандардна хормонска субституциона терапија која се примењује већ деценијама.

„Надокнада хормона је потпуно оправдана код одређених категорија жена које раније изгубе циклус и које имају симптоме. За све друге ситуације то није оправдано у потпуности. Ми не можемо некритички да уводимо хормоне, јер је то апсолутно контраиндиковано посебно код особа које имају неке факторе ризика“, наглашава гост Јутарњег програма.

Не сме се подлегати сензационалистичким обећањима да ће нам све бити решено у животу ако узимамо хормоне, напомиње др Мацут.

Провера хормонског статуса

Провера хормонског статуса се ради на почетку менструалног циклуса. Узима се неколико гонодотропина и анализирају се: FSH (фоликостимулирајући хормон) – хормон који је повезан са резервом јајника јер стимулише раст фоликула јајника у јајнику пре ослобађања јајашца из једног фоликула приликом овулације.

Затим, LH (лутеинизирајући хормон) – хормон који је одговоран за овулацију и други део менструалног циклуса у коме се материца припрема за прихватање оплођене јајне ћелије. Естрадиол – хормон који утиче на раст фоликула на јајнику и на сазревање материчне слузокоже.

„И један врло популаран хормон, Анти Милеров хормон (АМХ тест), који је постао врло значајан за ендокринологе, за процену репродуктивне способности, односно капацитета јајника. Он се анализира у тим кризним годинама или када жене увиде да имају неки проблем“, објашњава др Ђуро Мацут.

У сваком случају, лекари морају да добро да упознају биологију сваке жене појединачно како би могли да претпоставе да ли ће раније или касније ући у менопаузу.