Како нас све „затрпавају“ нежељеним порукама и како се одбранити

Учествујући на панел-дискусији „Спемовање лудом радовање“ у Музеју науке и технике, поводом Европског месеца сајбер безбедности, Шикања каже и да „спем“, осим нежељених порука, представља снажан покретач у разним врстама сајбер напада.

Додаје да најчешће можемо добити нежељене поруке кроз разне рекламе, али можемо тако добити и вирусе, а може нам се десити и да нас преваре и „опељеше“.

Шикања је рекао да врло често добијамо „спем“ поруке, које су на енглеском језику, и додаје да нам то говори да нешто није у реду, али, нажалост, постоје и они који се упецају на такве „спемове“.

„Статистика каже да је Гугл 40 пута ефикаснији од Фејсбука и Твитера заједно, тако да не треба да нас чуди што је мејл најефикаснији метод за преваре грађана“, наводи суоснивач компаније „Мејнстрим“ Бошко Радивојевић, додајући да више од 90 одсто нежељених порука које буду испоручене на мејл отвориће око 20 одсто корисника и на њих ће одговорити негде око три одсто, што је, како је навео Радивојевић, огромна бројка.

Закон о инспекцијском надзору регулише проблеме незаконског „спемовања“, рекао је ИТ правник из компаније „Птичек“ Жарко Птичек, наводећи да „спем“ можемо добити и у поштанском сандучету, као и путем текстуалне поруке.

„Ознака 'нетражена' управо дефинише да ли је нешто 'спем' или не“, рекао је Птичек и додао да закон дефинише да мора да постоји сагласност примаоца такве поруке са пошиљаоцем.