Ново истраживање открива пет облика масне јетре, сваки носи различите здравствене ризике

Метаболичком дисфункцијом повезана стеатотична болест јетре (MASLD), раније позната као неалкохолна масна болест јетре, погађа око 30 одсто светске популације. Карактерише је накупљање масних наслага у јетри, које у почетку не морају да изазову оштећења нити симптоме болести, али временом могу довести до озбиљних последица.

Међу могућим компликацијама су фиброза, односно стварање ожиљног ткива у јетри, цироза, тежи облик ожиљавања који на крају може довести до отказивања јетре, као и кардиоваскуларне болести и поремећаји функције бубрега.

У истраживању објављеном у часопису Nature Communications, научници предвођени тимом са америчке клинике „Мејо“ (Mayo Clinic) представили су доказе да MASLD не треба посматрати искључиво као једну болест, већ као стање које обухвата пет различитих подтипова.

Таква подела могла би да омогући прецизнију процену будућих здравствених ризика и избор одговарајућих терапијских приступа.

„Оно што се овде појављује јесте начин да се систематски идентификују значајне подгрупе унутар сложене болести“, рекао је Ерик Кле, биоинформатичар са клинике „Мејо“.

„То нам помаже да сложену болест мапирамо са таквом прецизношћу да можемо да почнемо да предвиђамо њен ток и интервенишемо пре него што дође до најтежих оштећења“, објаснио је Кле.

Анализа хиљада пацијената открила пет подтипова болести

Да би утврдили подтипове MASLD-а, истраживачи су анализирали медицинске податке 1.532 пацијента, а затим проверили добијене групе на додатном узорку од 3.070 пацијената.

Користили су рачунарско моделирање како би открили заједничке биолошке карактеристике на основу којих се пацијенти могу сврстати у различите групе.

Анализа је обухватила пол, индекс телесне масе (БМИ), биомаркере у крви повезане са оштећењем јетре, као и придружена здравствена стања, међу којима су повишен крвни притисак, гојазност и висок ниво холестерола.

Истраживачи су настојали да утврде обрасце који би могли да остану непримећени уколико би се сви пацијенти посматрали као јединствена група.

„Када се клинички и геномски подаци анализирају заједно, у овако великом обиму, почињу да се уочавају обрасци напредовања болести који би иначе остали скривени“, рекла је Шулан Тјен, биоинформатичарка са клинике „Мејо“.

Она је истакла да раздвајање пацијената на подтипове отвара могућност да се терапија усмери на биолошке механизме који заправо покрећу болест.

„Када раздвојите ове подтипове, можете да почнете да усклађујете лечење са биологијом која заиста покреће болест“, навела је Тјен.

На основу анализе издвојено је пет подтипова, означених као C1, C2, C3, C4 и C5. Истраживачи су потом пратили пацијенте у периоду до десет година како би испитали повезаност тих група са каснијим здравственим проблемима.

Различити подтипови носе различите здравствене ризике

Утврђено је да се пет група разликује по својим карактеристикама, али и по ризицима од одређених компликација.

Група C1 обухватала је око 30 одсто учесника истраживања. Чинили су је старији пацијенти који нису имали гојазност, а у тој групи забележене су релативно високе стопе рака јетре и трансплантације јетре.

Група C5 чинила је око девет одсто укупног броја учесника. У њој је генетика имала значајну улогу како у ризику од развоја MASLD-а тако и у ризику од компликација повезаних са болешћу.

И код осталих група уочене су разлике у ризицима од срчаних обољења, отказивања јетре, рака и потребе за трансплантацијом јетре.

Према истраживачима, ови налази указују на то да би разврставање пацијената према подтиповима могло да помогне у прецизнијем прилагођавању лечења њиховим потребама.

„Наша студија пружа важне увиде у разноликост MASLD-а и указује на могућности за примену персонализованих терапија“, наводи се у научном раду.

Истраживачи додају да разврставање пацијената у уједначеније подгрупе представља могући пут ка персонализованој здравственој нези.

Повезаност са депресијом и поремећајима сна захтева додатна истраживања

Анализа података открила је и повезаност појединих подтипова MASLD-а са стањима као што су депресија и апнеја у сну, поремећај који се одликује прекидима дисања током спавања.

Истраживачи наводе да би ове везе могле да буду предмет будућих студија. Ипак, пет утврђених подтипова тек треба детаљније испитати на већим и разноврснијим групама пацијената. Аутори наглашавају да су почетни резултати охрабрујући, али да је неопходна додатна провера налаза.

Један од наредних корака могло би да буде испитивање начина на који различите терапије утичу на здравствене исходе код пацијената из различитих подтипова болести.

Константинос Лазаридис, гастроентеролог са клинике „Мејо“, оценио је да истраживање показује значај повезивања генетских података са детаљним клиничким информацијама.

„Када повежете генетске податке са детаљним клиничким информацијама из великих популација, можете да почнете да редефинишете болести на начин који непосредно утиче на бригу о пацијентима“, рекао је Лазаридис.