Аутобиографија Јелисавете Карађорђевић „Тамо далеко“ – дневник је аутентичан, пишете га за себе

На 400 страна, принцеза Јелисавета Карађорђевић хронолошки је испричала шта јој се током бурног живота дешавало, почев од сећања на идилично детињство у Белом двору, које прекида рат и прогон из отаџбине, затим живот у егзилу на више континената, и повратак коренима.

Књига Тамо далеко настала је из њених дневничких бележака и вредан је документ не само о њеном животу, већ и многобројним значајним личностима с којима је живела или се сусретала.

Принцеза Јелисавета каже да је почела да пише дневник пошто јој је живот углавном био интересантан.

„Син ми је рекао – Мораш да пишеш мемоаре. И на крају ја сам одлучила то да урадим. Мој издавач чуо је да пишем дневник и замолио ме да буде мој издавач. Прихватила сам и тако је све почело. Прва едиција издања је изашла у јануару ове године. Имали смо огромну промоцију на Коларцу и пре два дана у Народном музеју“, каже принцеза.

Према њеним речима, аутентичност се не доводи у питање када пишете дневник јер то пишете за себе, не за друге.

„Можда нисам сваки детаљ ставила, можда не би било коректно, али, углавном, мислим да сам писала истину“, прецизирала је гошћа Београдске хронике.

Присећајући се доба када је ишла у школу, принцеза наводи да су мислили да је сноб: „Кад сам била у школи, нарочито у Француској, мислили су да, пошто сам имала титулу, да морам бити сноб. Ја уопште нисам сноб. То није део моје личности. Кад сам била у Енглеској, променила сам име, звала сам се само Јелисавета Ђорђе, да нико не би знао“.

Одлазак из Југославије описује као тужан догађај.

„Овде сам рођена, а морала сам да одем кад сам имала четири године. Тада више нисам била ништа, нигде. Нико, нигде. Доста је тешко живети тако. Онда сам морала да измислим нови живот, нови завичај, нови град, ново име, ново све. Морала сама да се креирам испочетка. И на крају сам могла да се вратим овде. Врло сам срећна и врло захвална што су ме људи прихватили овде“, наглашава принцеза Јелисавета.