Музички издавачи као глас разума

Водеће личности музичке индустрије се залажу за доношење прописа („клаузула Мајкл Џексон"), којима би се омогућило да издавачи суспендују уметнике.

Како објављује британски „Гардијан", суспензија би се односила на оне извођаче, чији поступци шкодљиво утичу на њихово здравље, а трајала би све док не потраже примерену помоћ.

Говоркања о зависности појединих рокера од хероина и о анорексичним старлетама стара су као и сама поп музика.

Међутим, изненадна смрт Мајкла Џексона, за коју се претпоставља да је узрокована прекомерном употребом анестетика пропофола, подстакла је менаџере, музичаре и издаваче да се на  конвенцији „In the City" заложе да издавачке куће добију већа права, како би проблематичне музичаре приморали да потраже помоћ.

„In the City" конвенција је престижна манифестација на којој водеће личности музичке индустрије расправљају о најважнијим актуелним темама.

Марк Марот, бивши „први човек" „Ајланд рекордса", а садашњи менаџер уметника, међу којима је и Били Оушн, изјавио је да постоји широка подршка за примену таквих клаузула.

Случај певачице Ејми Вајнхаус доказао је да су људи из окружења уметника, као и њихове породице, немоћни у покушајима да им помогну.

Према речима Марота, Џексонова смрт је била повод за акцију.

„Мора да је било људи који су му указивали на штетност таквог понашања, али препостављам да их је он након тога отпуштао".

„Адвокати, рачуновође, менаџери и лични асистенти су у врло деликатној позицији јер увек 'мало фали' да 'попију отказ'. Са друге стране, издавачке компаније су у другачијој сизуацији, јер се са њима не може раскинути уговор тако лако."

Питер Џенер, менаџер који је сарађивао са групама „Пинк флојд" и „Клеш" и Ијаном Дјуријем, између осталих, слаже се да би требало да издавачи добију већа права.

Џенер се сећа да се Дјури након првог албума понашао „изразито чудно" и да је било веома тешко изборити се са нечим што личи на „нервни слом".

Могућ отпор уметника

Исто тако, Џенер сматра да су у неким случајевима и издавачи били одговорни, јер су дозволили ескалацију зависничког понашања, а нису предузели никакве превентивне мере.

„Издавачи не би требало да инвестирају велике суме новца у 'новајлије', већ да прво сазнају каква је особа са којом сарађују и вреди ли улагати у њу", закључио је Џенер.

Марот је признао да ће бити потребно доста времена, како би оваква пракса „заживела".

Сличног мишљења је и адвокат Ендру Томпсон, који предвиђа оштар отпор уметника.

„Можемо очекивати да се у уговоре убаце ставке о суспендовању уметника, који нису у стању да промовишу интересе компаније на прави начин, или се њихово понашање може оценити као шкодљиво по здравље. Ипак, тешко је поверовати да ће уметници прихватити да издавачка кућа буде арбитар које понашање је опасно по здравље, а које није", истакао је Томпсон.