Скенери који вире у прошлост: Шта открива дигитално одмотавање мумија

Савремени медицински скенери отварају ново поглавље у проучавању древног Египта, омогућавајући научницима да „завире“ унутар мумија без њиховог одмотавања и оштећења.

Управо такве анализе откриле су низ скривених детаља о здрављу, животу и погребним обичајима људи који су живели пре више миленијума, преноси Science Alert.

Колико је технологија напредовала и постала софистицирана када су детаљи у питању, у смислу анализе људских остатака старих више хиљада година, показују и недавни прегледи мумије који су открили да је жена, чије је тело било скенирано, преминула док је била у другом стању.

Истраживачи данас користе напредне CT (компјутеризоване томографске) скенере како би добили детаљне тродимензионалне приказе унутрашњости тела.

Ове технологије омогућавају увид у кости, органе, али и предмете који су полагани уз покојнике, без нарушавања самих остатака. 

Болести, повреде и трагови утицаја начина живота

Скенирања су показала да су многе мумије носиле трагове болести које су и данас препознатљиве.

Међу откривеним здравственим проблемима налазе се артритис, повреде кичме, зубни проблеми, па чак и знаци анемије код деце.

У појединим случајевима, научници су уочили и оштећења настала током живота, што указује на повреде или хроничне болове.

На пример, код једне мумије уочен је колапс пршљена у доњем делу леђа, што указује да је особа вероватно трпела болове сличне онима од којих пате савремени људи. 

Ови налази, како истичу истраживачи, показују да се основни здравствени проблеми људи нису значајно променили током хиљада година

Поред здравственог стања, скенирања су открила и бројне предмете сакривене унутар мистериозних завоја.

Древни Египћани често су уз покојнике полагали амулете, новчиће и друге драгоцености, верујући да ће им бити потребни у загробном животу.

У неким случајевима, ови предмети су распоређени унутар самог тела или између слојева тканине, што указује на сложене и симболички важне погребне ритуале.

Технологија која мења археологију

Када је 1965. године основан Музеј медицинске историје Семелвајс у оквиру Јавног колекцијског центра Мађарског националног музеја у Будимпешти, добио је бројне древне египатске мумије – за чије се најдубље мистерије истраживачи сада надају да ће их открити користећи ЦТ скенирање високе резолуције.

„Циљ испитивања је да се добије што прецизнија слика унутрашње структуре остатака, евентуалних абнормалности и техника чувања", наводе у Музеју.

Иначе, сличне технологије анализа научници су користили и за недеструктивна, неинвазивна испитивања разних узорака, укључујући древне фосиле, нежне мозгове инсеката, па чак и метеорит који је потекао са Марса, подсетила је радиолог Иболика Дудаш из Центра за медицинско снимање Универзитета Семелвајс.

Сада Дудаш и њене колеге користе најновији ЦТ скенер, опремљен најсавременијим детектором бројања фотона, како би сазнали више о мистериозним мумијама Музеја.

„Остатке је претходно прегледао истраживачки тим“, објашњава кустоскиња музејске колекције, Кристина Шефер и додаје: „Ипак, тренутне слике пружају детаљнији преглед него било када раније и очекује се да ће донети нове, научно валидне налазе у вези са остацима који су деценијама сачувани у колекцији".

Шест музејских мумија је датирано угљеником, али само три су дале поуздане резултате. Најстарија од њих датира између 401. и 259. године пре нове ере, али су Египћани мумифицирали своје мртве и неколико миленијума пре тога.

Прецизне реконструкције и модели

Савремене методе снимања, укључујући CT и 3D реконструкције, омогућавају научницима да анализирају мумије слој по слој, као да их „дигитално одмотавају“.

Овакав приступ представља огроман напредак у односу на раније праксе, када су мумије често физички отваране, што је доводило до неповратног губитка података.

Данас је могуће створити прецизне дигиталне моделе костију и органа, па чак и реконструисати чак и изглед лица.

Истраживачи наглашавају да овакве анализе не само да продубљују разумевање древних цивилизација, већ и повезују прошлост и садашњост, показујући да су људи пре више хиљада година делили исте здравствене изазове и животне приче као и ми данас.