Планина коју је бог Тар узео за свој дом, а туристи не могу да јој одоле
Тара је, после Златибора и Копаоника по посећености трећа српска планина. Од других се разликује јер још није окупирана масовном градњом. Многи су на њој потражили уточиште и у доба короне, али најлепше годишње доба на Тари је лето.
„Ја овако замишљам рај“ – није крио одушевљење Таром на први поглед гост из белог света који се у природу разуме. Планина коју је, по легенди, бог Тар изабрао за свој дом, и данас госте зачара и сликом и звуком и мирисом.
„Још увек није оптерећена у великој мери и надам се да смо успели да одржимо тај неки баланс између онога што налажу правила и закони заштите природе и с друге стране тог неког туристичког експлоатисања“, каже Ранко Миловановић из Националног парка „Тара“.
Туристичка историја као првог госта бележи писца Милована Глишића пре 115 година, а пре 40-ак настао је једини тарски хотели као део војне установе. Лети се код њих по правилу тражи место више.
„Базирамо се ове сезоне на активном туризму, организујемо излете до туристичких дестинација у близини као и пешачке туре, промовишемо здраву исхрану. Очекујемо велику потражњу како сталних гостију који се увек враћају тако и нових гостију“, наводи Вања Гудовић ВУ „Тара“.
За спремне планинаре на Тари је око 300 километара планинарских стаза, за бициклисте је урађено 75 километара, али кажу најбољи доживљај планине је на коњу.
Искусни јахачи могу у току дана с коњем да пређу и неких 80 километара, нормално уз мали одмор и уживање у природи.
А ту је и Дрина...
Ко се после планинских путовања пожели воде, тик под планином је језеро Перућац, дринско море где можете и запловити бродом.
„Кањон реке Дрине очараће све оне који долазе овде у овај крај који воле да уживају у пловидбама својом висином, својом дубином, затим лепотом природе кроз коју се пролази и на крају тог првог дела пловидбе дочекаће нас сам Вишеград“, истиче Милош Нешовић из туристичке агенције „Таратурс“.
У Перућцу се за час може проћи и цела година, тачније река Врело, дуга тачно 365 метара. А крај мора и реке шта јести него рибу.
„Познат је још и по производњи пастрмке, јер један од мало већих рибњака се налази овде. Кроз Перућац пролази и Дрина у којој има више врста рибе од којих би издвојио најтраженију младицу, мрену, шкобаља и речну пастрмку“, наводи Предраг Савић из „Дринске приче“.
Под Таром тајне још скрива манастир Рача, чији су монаси творци првог српског буквара и путописа, а овде је воденичар био и патријарх Павле. И тако у тарској разгледници има свега - од манастирског мира, нетакнуте природе до највећег карневала на води.
Коментари