Сат за планету Земљу као опомена: „Само ако сачувамо планету можемо да опстанемо“

Глобалне кризе – од рата у Украјини до сукоба на Блиском истоку – остављају последице које превазилазе оквире економије и безбедности и све више погађају животну средину. Како упозоравају стручњаци, штета по природу већ је видљива, али ће се њени прави домети тек мерити у деценијама које долазе.

Ратови генератори еколошке кризе

Александра Угарковић из Светске организације за природу Србије указује да се пажња јавности стално премешта са једног кризног жаришта на друго, док последице остају и гомилају се.

„Нажалост, новонастале околности нам показују да таман када пажњу преусмеримо на једно жариште, као што је то било у Украјини, и почнемо да процењујемо неке последице, отворе се нова жаришта и онда практично треба да преусмеримо пажњу на то.“

Како објашњава, прве последице ратова су оне које се могу видети – уништене шуме, загађено земљиште и вода, што директно утиче на квалитет живота. Ипак, дугорочни утицај је много сложенији.

„Тек ћемо видети у деценијама које долазе какве су заправо последице оставила ова ратна разарања, и не само по природу већ врло посредно и по човека, јер ми наравно зависимо од природних ресурса“, наглашава Угарковићева.

Посебан проблем представљају емисије штетних гасова током ратних дејстава.

„Било да причамо о прелету авиона који захтева огромне количине горива, или да причамо о томе да се бомбардују постројења која су нафтна, последице су несагледиве“, додаје гошћа Дневника.

Емисије гасова – размере које тек долазе на наплату

Према доступним истраживањима, емисије угљен-диоксида у ратним условима достижу алармантне нивое.

„Недавно објављено истраживање Института за климу и заједницу показује да су емисије угљен-диоксида у првим недељама ове друштвене катастрофе исте као количина коју више од 80 земаља истовремено емитује“, указује Угарковићева. То, како каже, значи да ће се ефекти климатских промена тек осетити.

„Дакле, тек ћемо осетити шта су климатске промене.“

Драматичан пад биодиверзитета

Подаци о стању природе показују да је ситуација већ критична, чак и без утицаја ратова.

„На нешто више од пет хиљада посматраних врста широм света, имамо пад у популацијама од 73 одсто“, а као пример наводи стање у Србији.

„За нашу реку Дунав карактеристична је аутохтона врста јесетре, где од шест врста које смо имали, пет спадају у категорију високо угрожених, готово на граници истребљења“, објашњава Александра Угарковић.

Ови подаци, како додаје, показују да човечанство не води довољно рачуна о природи ни у мирнодопским условима. Иако Европа и Северна Америка бележе мањи пад, то не значи да је ситуација повољна.

„То не значи да смо мање утицали, него да смо биодиверзитет већ у старту значајно смањили.“

Вода – најугроженији ресурс

Сви природни ресурси су под притиском, али се вода издваја као кључни проблем.

„А кад нема воде, онда практично имамо проблем и са свим другим“, упозорава Угарковићева. Недостатак воде повлачи читав ланац последица – од деградације земљишта до проблема у производњи хране и енергије.

Енергетско сиромаштво и повратак фосилних горива

Паралелно са еколошком кризом расте и енергетско сиромаштво. Разлог је, између осталог, прекомерна експлоатација природних ресурса и спор прелазак на обновљиве изворе енергије.

„Имамо ресурсе попут нафте, угља и гаса који су готово на ивици због преексплоатисања“, истиче Угарковићева. Проблем је, додаје, што нема довољно времена за транзицију.

„Са тако угроженим ресурсима немамо довољно времена да се преоријентишемо на обновљиве, а и то мало што имамо уништавамо током ратних дејстава.“

Иако се у појединим деловима света привремено враћа употреба угља, такав тренд не може дуго да траје.

„Залихе су све мање и мање, дакле дефинитивно ћемо морати да се преоријентишемо на обновљиве изворе енергије“, наглашава представница Светске организације за природу.

Пројекти заштите природе у Србији

Светска организација за природу спроводи бројне пројекте у региону, усмерене на очување екосистема.

„Радимо на обнови река, на мапирању препрека које онемогућавају нормалан ток и кретање врста, као и на заштити великих звери на Старој планини.“

Поред тога, пројекти обухватају и заштиту мочварних подручја и дивљег света.

„Сат за планету Земљу“ – порука глобалне акције

У таквим околностима, глобалне иницијативе попут акције „Сат за планету Земљу“ имају за циљ да подигну свест о значају очувања природе.

„Двадесети пут заредом обележавамо ову највећу светску волонтерску акцију и желимо да покажемо да тај један сат у мраку указује на то како можемо да се определимо за заштиту животне средине“, истиче гошћа Дневника.

Порука је, како наглашава, јасна. „Једино ако сачувамо овај дом који имамо, можемо да опстанемо и ми као врста.“

О значају акције говори и податак да је ушла у Гинисову књигу рекорда.

„На милионе људи се придружи овој акцији и показују да је глас милиона људи у исто време значајна ставка која се мора слушати“, наводи Угарковићева.

И ове године, светла ће бити угашена широм света.

Акција носи јасну симболику – један сат посвећен планети као подсетник на свих 8.760 сати у години током којих је неопходно водити рачуна о животној средини, закључује Александра Угарковић на крају гостовања у Дневнику.