На европском путу – Србији предстоје велика улагања у енергетску ефикасност

Србију у наредном периоду очекују велика улагања у енергетску ефикасност – пречишћавање отпадних вода и управљање отпадом, а све како би достигла европске стандарде и, првенствено, у интересу здравља грађана. Зелена транформација, која је увелико у току, мења начин на који се грејемо, производимо енергију и чувамо ресурсе. Користи од тога осетиће и грађани и привреда.

Загађен ваздух, дивље депоније и недовољно пречишћене отпадне воде - проблеми су са којима се Србија суочава деценијама. Истовремено, кроз процес усклађивања са Европском унијом, област животне средине постаје једно од најзахтевнијих поглавља. Зелена агенда за Западни Балкан подразумева дубоку трансформацију енергетике, привреде и начина управљања ресурсима.

"Зелена агенда за Западни Балкан није само за нас списак активности које треба да спроведемо, већ конкретан план да имамо чистије реке, мање отпада и бољи квалитет ваздуха. Од 2022. године до данас уложено је уз подршку различитих партнера из ЕУ и УНДП преко 56 милиона долара за преко 90 пројеката. И ту се нећемо зауставити", истакла је Сара Павков, министарка за заштиту животне средине.

"Ваздух је лошег квалитета из неколико разлога. На првом месту најчешче спомињана су индивидуална ложишта којих има јако много у Србији. Само у Београду се процењује да их има између 300 и 400 хиљада. Ради се о томе да се у индивидуална ложишта убацује све и свашта, почевши од отпада што свакако има везе с тим колика је свест становника о значају загађења животне средине, али такође у Србији се продаје угаљ лошег квалитета. Осим тога ту је индустрија и ту су термоелектране", рекла је Светлана Станишић, професорка физичке хемије.

Управо зато енергетска ефикасност постаје кључна реч. Замена столарије, изолација, нови котлови доносе уштеде. Струка упозорава, без системских мера и енергетске санације домаћинстава, тешко је очекивати брзе резултате.

"Мерења су показала да у случају да се изврши комплетна реновација у смислу и столарија и изолација зидова и крова и замена котла да то може да да велике уштеде, 50-60 одсто, што је изузетно повољно и то значајно утиче на квалитет ваздуха", рекла је Светлана Станишић, професорка физичке хемије.

Европски стандарди не подразумевају само решавање постојећих проблема, већ и смањење емисије штетних гасова, процес декарбонизације.

"Декарбонизација подразумева једно свеобухватно смањивање емисије гасова са ефектом стаклене баште пре свега угљен-диоскида у свим секторима, како у енергетици тако и у саорбаћају, индустрији, пољопривреди, али и у свим другим гранама. То је заправо једна нова парадигма и не треба је посматрати само као еколошку политику, то је један нови захтев тржишта где се заправо мења конкурентна моћ оних индустрија које су одрживе и отпорне на различите изазове", рекао је Слободан Крстовић, директор Одељења за одрживи развој у НАЛЕД-у.

Оно у чему се декарбонизација огледа то је у енергетској ефикасности, преласку на обновљиве изворе енергије..боље управљање отпадом. Све оно са чим се ми данас суочавамо.

У Србији се тренутно пречишћава између 15 и 20 одсто комуналних отпадних вода, знатно мање од европског просека. Према подацима Министарства, у току су пројекти изградње и модернизације постројења за пречишћавање отпадних вода, ширење канализационе мреже, као и регионални центри за управљање отпадом.

"Ми до 2030. године стављамо у функцију у потпуности регионалне центре за управљање отпадом - Нови Сад, Сомбор, Уб већ у функцији, Пирот, Суботица, Винча која планира проширења јер има додатног комуналног отпада на територији Београда.Све остале јединице локалне самоуправе стратешки приступано на који начин ћемо да предузмемо одређене кораке да до 2030. или од 2030. сваки грађанин осети разлику. И на тај начин када завршимо капиталне пројекте неће више бити места где да ниче дивља депонија у тим локалним самоуправама", истакла је Сара Павков, министарка за заштиту животне средине

Истовремено, процењује се да постоји и до 3.000 дивљих депонија, које представљају озбиљан еколошки ризик.

"То је зато што једноставно људи у недостатку других решења бацају ђубре тамо где се одувек и бацало. Наравно проблем је и тај што нема надзора и на тај начин је скоро немогуће казнити појединца који баца на пример разноразне уређаје. Знамо да су завршавали и фрижидери и веш машине на пример у рекама зато што једноставно нема надзора.

Из Министарства заштите животне средине истичу да је циљ убрзање инвестиција у енергетску ефикасност, обновљиве изворе енергије и унапређење инфраструктуре, како би се достигли европски стандарди. Зелена агенда за Западни Балкан није само еколошка обавеза, већ развојни оквир који подразумева модернизацију енергетике, индустрије и локалних заједница.