Читај ми!

Откриће које је изазвало „египтоманију“ - век од проналаска Тутанкамонове гробнице

Прошло је сто година откако је британски археолог Хауард Картер открио последње почивалиште египатског фараона Тутанкамона. То откриће је тада изазвало глобалну „египтоманију“ – а неке легенде су живе и данас.

Шест година је археолог Хауард Картер узалуд копао пустињски песак у „Долини краљева" у потрази за Тутанкамоновом гробницом. Његов финансијер, лорд Карнавон, постао је нестрпљив, али је Картеру ипак дозволио још један покушај.

И тада је дечак Хусеин Абд ел Расула, који је носио воду радницима, на једној каменој степеници испод рушевина наишао на камену плочу затрпану камењем. Било је то пре тачно сто година, 4. новембра 1922.

Сам Картер касније је причао да је дечак, опонашајући европског археологе, лупкао штапом по камењу.

„Видиш ли нешто?" -„Чудесне ствари"

Радници су наставили да копају и открили су укупно 16 степеница, а пронашли су и два печата с краљевским симболом Тутанкамона.

Али тек када је лорд Карнавон стигао из Енглеске, Картер је 26. новембра отворио предворје гробнице. „Видиш ли нешто", питао га је лорд. „Да, чудесне ствари", одговорио је Картер.

Археолози су наишли на неописиво благо које људске очи нису виделе више од 3.000 година. „Имали смо утисак да гледамо у просторију за реквизите у опери", описао је касније своје прве утиска Картер. „Детаљи унутрашњости коморе полако су израњали из магле, чудне животиње, скулптуре, злато. Светлуцаво злато на све стране".

Одушевљење фараоном

Глас о сензационалном проналаску брзо се проширио и покренуо глобалну „Египтоманију". „Архитекте су радиле фасаде у египатском стилу.

Женске торбице, паковања за кекс и флаше за сокове украшаване су симболом позлаћене краљеве маске", пише Картеров биограф Хери Виктор Фредерик Винстоне.

Могле су се купити чак и Тутанкамонове блузе, док је произвођач аутомобила „Џенерал моторс" купцима нудио своје возило у облику фараонског пројектила.

У самој Долини краљева, бројни посетиоци долазили су на место ископавања. Мештани, али и туристи из читавог света желели су да баце поглед на благо антике и евентуално се докопају неког сувенира. Картер и његов тим имали су проблеме да задрже људе на дистанци.

Гробницу је чувао бог смрти, Анубис

Десет година су британски археолог и његови помагачи педантно пописивали сваки предмет из гробнице. Сваки појединачни примерак је фотографисан и запакован.

Већи експонати су малом железницом превезени до Нила и тамо укрцани на бродове. Најважнији се сада налазе у Египатском музеју у Каиру и Луксору.

Најпознатији од око 5.400 пронађених предмета је фараонова плаво-златна посмртна маска, тешка једанаест килограма. Картер ју је пронашао у гробној комори.

Окружен с четири светишта од позлаћеног дрва, у каменом саркофагу у којем су била три ковчега уметнута један у други, балзамовани фараон лежао је у ковчегу тешком 225 килограма од чистог злата. Лице му је прекривала посмртна маска.

У једној другој комори био је кип египатског бога мртвих, Анубиса. Он је чувао ковчег у којем се налазила Тутанкамонова утроба.

Слабашно дете, краљ 18. династије

Тутанкамон је био син фараона Ехнатона. Његова мајка није била Нефертити, како се често погрешно тврди - иако она јесте била Ехнатонова главна жена. Тутанкамон је био дете конкубине, вероватно његове сестре.

Ступио је на престо са осам година. У почетку су га звали Тутанхатон - „Жива слика Атона" - јер се приликом његовог рођења славио бог Атон. Касније, када су свештеници почели да се моле богу Амону, он је променио име у Тутанкамон.

Тај краљ-дете из 18. династије Новог царства умро је 1323. године пре Христа, са само 18 или 19 година. Нека истраживања мумије указују на то да је умро од последица неког несрећног случаја, али то није јасно доказано. Сигурно је, међутим, да је млади фараон за живота био прилично слабашан.

Пре неколико година је један међународни научни тим установио да је боловао од тешке болести костију и маларије, као и од генетских деформација попут расцепа непца и згрченог стопала.

Фараоново проклетство

Мада Тутанкамон за живота није био моћан фараон, данас његово име зна читав свет. Његова гробница је и данас је магнет за туристе, јер за разлику од гробних прилога, саркофаг с мумифицираним телом фараона још увек почива у гробној комори. Величанствене слике на зидовима илуструју живот и смрт Тутанкамона.

И дан-данас се прича о „фараоновом проклетству", којим је заштитио свој гроб од уљеза. Јер, недуго након отварања комора, Картеров налогодавац Лорд Карнавон је умро, а уследиле су и друге мистериозне смрти у окружењу археолога. То је подстакло праву медијску хистерију, мада је сам Картер те легенде о „фараоновом проклетству" назвао „потпуном глупошћу".

Нема мира за Тутанкамона

Након што је била изврсно сачувана више од 3.000 година, туризам је озбиљно угрозио мумију. Током година су комбинација прашине, осцилација у влажности и великог броја посетилаца који су улазили у малу комору оставили траг.

Иако данас поклопац од плексигласа штити саркофаг од спољних утицаја, требало је нешто хитно подузети. Зато је од 2009. до 2021. тим рестауратора почео да ради како би поправио штету.

Сада старе зидне слике блистају у новом сјају, постављене су нове баријере, инсталиран софистицирани систем вентилације и изграђена нова платформа за посетиоце.

Стота годишњица открића Тутанакамонове гробнице требало је да буде обележена данас, 4. новембра 2022. отварањем новог Великог египатског музеја (ГЕМ).

Ради се о гигантском здању с површином већом од 40.000 квадратних метара. Међутим, датум отварања је померен и музеј ће вероватно отворити врата посетиоцима тек следеће године.

У њему ће по први пут бити изложено свих 5.400 предмета из Тутанкамонове гробнице - уз бројне друге древне експонате, од којих неки никад до сада нису били представљени јавности.

До сада је највећи део поставке био у потпуно претрпаном Египатском музеју на тргу Тахир у центру Каира. Но, Тутанкамонова мумија се неће ту уселити. Он и даље почива у својој гробној комори - сада већ више од 3.200 година.

четвртак, 15. мај 2025.
22° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом