Ево како да прокријумчарите занимљиву науку у празнична окупљања

Празнични период може деловати као идеално време за опуштање, да се у најширем луку обилазе обавезе, учење и посао. Међутим, постоји много начина да се у новогодишње и божићне дане унесе мало науке.

Британски стручњаци поделили су своја искуства са интересантним експериментима који се могу извести код куће са пријатељима и породицом.

Слатка наука

Метју Коб, професор зоологије на Универзитету у Манчестеру, предлаже да изаберете слаткиш попут желе бомбоне и, затворених очију и држећи нос, ставите га у уста и жваћете, пазећи да су вам уста затворена.

„Пробајте да опишете каквог је укуса слаткиш – вероватно ћете само рећи да је слатког укуса и можда ћете имати утисак да постоји још нешто“, описује Коб. „После пет секунди, склоните прсте са носа и требало би да осетите изненадни налет осећаја који ће вам омогућити да идентификујете укус.“

Екстремнија верзија овог експеримента, каже зоолог, укључује рендање црног лука и јабуке, одвојено, а затим дегустацију једног па затим другог плода затворених очију и чврсто стиснутог носа.

„Требало би да имају исти укус – док не склоните прсте са носа“, поручује научник.

Коб каже да такви експерименти показују како укус онога што једемо у великој мери зависи од чула мириса, а не од чула укуса.

„Када жваћемо, мириси које храна емитује улазе у наш нос кроз задњи део уста, где стимулишу наше олфакторне неуроне“, објашњава Коб, додајући да је комбинација информација које достављају чула укуса и мириса оно што производи укус хране.

„Без мириса, ствари немају много укуса. Сви смо то открили током пандемије корона вируса, када су многи привремено изгубили чуло мириса.“

Насмејте се

Издвајајући такозване глупе вицеве као посебну посластицу божићних, као и свих осталих породичних окупљања, Софи Скот, професорка когнитивне неуронауке на Универзитетском колеџу у Лондону, предлаже експериментисање како би се видело шта може утицати на то да ли ће се људи смејати (лошој) шали.

„Прво, покушајте да прочитате те шале у себи да утврдите да ли ћете се смејати некој од њих“, објашњава професорка, „Затим, прочитајте шале неком другом – можда у просторији пуној људи“.

Професорка Скот каже да погледате да ли се неко смеје – укључујући и вас – када дођете до поенте шале, или да ли присутни реагују на неки други начин (стењање, цоктање). Она напомиње да, иако смех доводимо у везу са шалама и хумором, смејемо се углавном из друштвених разлога.

„Тридесет пута је већа вероватноћа да ћете се смејати ако је неко други са вама него ако сте сами“, каже Софи Скот. „Ово значи да је за глупе шале много мање вероватно да ће се особа насмејати ако је прочита у себи него иста шала коју изговори – или чује – у друштву. А смех се појачава друштвеном везом, тако да што више познајете и волите људе са којима сте, то ће бити више смеха“, објаснила је професорка.

Заљубите се у празничну живину

Ако вам се ћурка или нека друга птица нађе на празничној трепези, одвојите време да истражите кости.

„Пре неколико недеља смо имали вечеру поводом Дана захвалности и добио сам за задатак да спремим огромну ћурку. То је трајало неколико сати, с љубављу сам је премазивао и преливао сваких 30 минута“, прича Стив Брусати, професор палеонтологије и еволуције на Универзитету у Единбургу.

„Углавном да би била укусна, али и да би се месо лепо одвајало од костију да могу да их извадим и покажем жени и шестогодишњем сину предео рамена ћурке.“

То је омогућило професору Брусатију да демонстрира како се код птица различите кости спајају да би померале крило горе-доле, и како огромна еластична јастучаста кост складишти енергију док птице лете.

„Ово је једноставна ствар коју можете да урадите са печеном ћурком или пилетом – заправо погледајте кости и разумећете како се спајају и покрећу, а то даје јаснију слику биомеханике и покрета приликом лета него што сам икада видео у било ком уџбенику током мојих дугогодишњих студија“, каже професор и додаје да након тога имате и укусан оброк.

Професорка Су Блек, форензички антрополог, стручњак за анатомију и предавач на Универзитету у Оксфорду, такође препоручује сецирање празничне живине у циљу бољег разумевања анатомије кретања.

„Скувајте птицу тако да остану само кости и имаћете три-де слагалицу за реконструкцију“, саветује професорка Блек.

Хемија Божића

Со се обично посипа по тротоарима зими и постоји једноставан експеримент који може помоћи да схватимо зашто.

„Потребно вам је 500 милилитара пуномасног млека или павлаке, пет жуманаца и 125 грама шећера. Мало ваниле никада не шкоди“, каже Андреа Села, професор неорганске хемије на лондонском универзитету UCL.

„Умутите их заједно, а затим загрејте скоро до кључања док смеса не почне да се згушњава. Оставите на собној температури да се охлади. У међувремену, узмите мало леда из замрзивача. Или га згњечите, као алхемичар, у авану и тучку, или га самељите у блендеру као модерниста“, објашњава професор Села.

Затим, наставља професор, узмите две пластичне кесе – идеално оне које се затварају: „У једну ставите мало уситњеног леда и додајте издашну количину соли. У другу сипајте кашиком мало крема, орашасте плодове или комадиће воћа. Затворите другу кесу и ставите је у прву. Сада изгњечите лед и со, а крем у кеси. Температура ће пасти на -10°C или чак и ниже. За неколико секунди ћете имати сладолед, меку (и укусну) масу.“

Професор Села каже да се то дешава зато што растворена со спречава да се молекули течне воде, који настају топљењем леда, поново замрзну и припоје преосталом леду.

„Дакле, лед се стално топи и краде топлоту крему (и вашим прстима)“, каже он. „То је магија – позната и као наука.“