Чачкање носа има изненађујућу везу са Алцхајмеровом болешћу

Досадашња истраживања на ову тему спроведена су на мишевима, а не на људима, али налази свакако вреде даљег истраживања – и могли би побољшати наше разумевање како Алцхајмерова болест почиње, што је и даље једним делом мистерија.

Тим истраживача предвођен научницима са Универзитета Грифит у Аустралији спровео је тестове са бактеријом под називом chlamydia pneumoniae, која може да зарази људе и изазове упалу плућа. Бактерија c. pneumoniae је такође откривена у мозгу код већине људи погођених деменцијом која је установљена у каснијој животној доби.

Доказано је да код мишева бактерије могу да путују уз олфакторни нерв (који спаја носну шупљину и мозак). Када је дошло до оштећења носног епитела (танког ткива дуж крова носне шупљине), инфекције су се погоршале. То је довело до тога да мозак мишева таложи више амилоид-бета протеина – протеина који се ослобађа као одговор на инфекције.

Плак (или грудвице) овог протеина се такође налазе у значајним концентрацијама код људи са Алцхајмеровом болешћу.

„Први смо показали да хламидија пнеумоније може директно да продре кроз нос у мозак где може да изазове патологије које изгледају као Алцхајмерова болест“, рекао је истраживач и научник из области неурологије Џејмс Сент Џон са Универзитета Грифит у Аустралији.

„Видели смо да се ово дешава на моделу миша, а докази су потенцијално застрашујући и за људе", додао је Сент Џон.

Научници су били изненађени брзином којом се c. pneumoniae учврстила у централном нервном систему мишева, при чему се инфекција догодила у року од 24 до 72 сата. Сматра се да бактерије и вируси виде нос као брз пут до мозга.

Иако није сигурно да ће ефекти бити исти код људи, или чак да су амилоид-бета плакови узрок Алцхајмерове болести, ипак је важно пратити трагове у борби за разумевање овог неуродегенеративног стања.

„Морамо да урадимо ову студију на људима и потврдимо да ли исти пут функционише на исти начин. То је истраживање које су предложили многи људи, али још није завршено. Оно што знамо јесте да су исте те бактерије присутне код људи, али нисмо схватили како тамо доспевају", објасшњава Сент Џон.

Чачкање носа није баш ретка ствар. У ствари, могуће је да чак девет од 10 људи то ради, и иако предности одустајања од ове праксе нису јасне, студије попут ове требало би да нас наведу да размислимо...

Оштећења ткива носне слузнице могу бити критична места

Планирају се будуће студије и истраживање истих процеса код људи – али до тада, Сент Џон и његове колеге сугеришу да чачкање носа и чупање длачица из носа „није добра идеја“ због потенцијалне штете коју наноси заштитном ткиву носа.

„Не желимо да оштетимо унутрашњост носа, а чупкање и чепркање, чачкање... могу то да ураде. Ако оштетите слузницу носа, можете повећати број бактерија које могу да уђу у ваш мозак", рекао је Сент Џон.

Једно отворено питање на које ће тим научника покушати да одговори јесте да ли су повећане наслаге амилоид-бета протеина природан, здрав имуни одговор који се може преокренути када се инфекција победи.

Један научни преглед из 2024. године додатно је унапредио хипотезу да чачкање носа може играти улогу у повећању ризика од развоја Алцхајмерове болести – откривајући више о томе како би се процес могао одвијати.

Алцхајмерова болест је невероватно компликована болест, што је јасно из самог броја студија о њој и многих различитих углова које научници заузимају покушавајући да је разумеју, али свако истраживање нас мало приближава проналажењу начина да је зауставимо.

„Када пређете старост од  65 година, ваш фактор ризика се значајно повећава, али ми разматрамо и друге узроке, јер није само ствар у старости – већ и у изложености чиниоцима из окружења , а мислимо да су ту врло важни вируси и бактерије и путеви њиховог преношења", пишу истраживачи.

Истраживање је објављено у часопису Scientific Reports.