Наизглед здрав: Дејан Цукић

Дејан Цукић и поред својих 65 година, не само да изгледа млађе, већ како сам каже, тако се и осећа.

Признаје да је за његов изглед и стање здравља заслужна и генетика, али и редовна физичка активност и брига о здрављу.

„За свој 50. рођендан сам донео одлуку да редовно кренем да вежбам. И то и радим, ево већ 15 година. Прво, сваког дана имам вежбе истезања, што је у овим годинама јако битно, а онда три пута недељно идем у теретану и имам вежбе за све“, наводи Цукић.

Додаје и да два пута годишње вади крв. Провери стање крвне слике, али и пошаље резултате свом лекару.

„Имам доста пријатеља доктора. Мада понекад одем и на преглед, ЕКГ и то све. Мислим, не баш како често. Моја супруга мора да се чува шећера и слаткиша. И онда ја поједем све“, додаје музичар.

И поред тога што долази из света музике и забаве, никада није био пушач. Открива да му је та слика још од Џејмса Дина па и касније, да „бити кул значи да си стално озбиљан и да пушиш“, била без везе.

„Мој покојни отац је управо био жртва кардиоваскуларних проблема и сопственог агресивног одбијања да се бави на неки начин кретањем и помагањем свом телу. Тако да сам схватио и колико је он мени био потребан, иако сам имао неких 37-38 година када је он умро, знајући колико сам потребан своје деци, почео сам много више да се плашим за сопствени живот и у ствари више због њих него због себе“, напомиње Цукић.

Открива и да је имао неколико ситуација које су га мало освестиле, чак и један мањи транзиторни исхемијски мождани удар после кога је обавио све могуће прегледе, што га је, признаје, уплашило.

„Било је све у реду, али онда сам стварно још са више жара се посветио томе да не прескачем никад физичке активности, вежбање, а ни лекове“, наглашава Дејан Цукић.

Професор Оташевић: Код лекара треба да идемо када смо здрави

Превенција је најбољи пут да спречимо компликације, наглашава проф. др Петар Оташевић.

Суштински, сви би требало и пре 40. године да одемо на општи систематски преглед код кардиолога – мерење крвног притиска, ЕКГ и основне лабораторијске анализе. На тај начин ћемо схватити колики је наш ризик од оболевања од кардиоваскуларних болести, односно да ли је потребно лечити неке факторе ризика како би практично остали здрави и у неком даљем току“, објашњава професор.

После 60. године лекари препоручују да се овакви систематски прегледи раде једном годишње јер се вредности мењају. Ако данас немамо повишен притисак, не значи да за годину дана нећемо имати хипертензију, напомиње кардиолог.

Када је у питању крвна слика, најпре се гледају вредности шећера у крви и холестерола, и то не само укупног холестерола, већ лошег, ЛДЛ холестерола и доброг, ХДЛ холестерола, као и ниво триглицерида.

„Оно што у последње време видимо је да има и неких, да кажем, нетрадиционалних фактора ризика у лабораторији као што су неки липопротеини, а и неке друге анализе и то тражимо не код свих, него уколико сумњамо да, рецимо, болесник има потпуно нормалне изгледе, потпуно нормалан шећер, потпуно нормалан холестерол, али у породици има историју кардиоваскуларне болести у раној фази“, додаје кардиолог.

Ипак, професор напомиње да не би требало сами да тумачимо резултате, као и да уколико закључимо да је све у реду, ипак је боље отићи и код лекара.  

„Уколико имамо висок притисак, уколико пушимо, уколико имамо шећер, уколико смо претходно имали инфаркт, шлог или смо добили стент или смо добили хируршку санацију миокарда, онда се те референтне вредности заправо не односе на нас. Те вредности у тим случајевима морају да буду много ниже“, истиче професор др Петар Оташевић.

Хајде да променимо статистику, јер иза сваког броја стоји начин живота

Сваке године у Србији због кардиоваскуларних болести изгубимо готово 47.000 људи. Можемо да спречимо овакве исходе правилном исхраном, физичком активношћу, престанком пушења и редовним прегледима. Крвну слику треба проверавати бар два пута годишње.