Да ли ће Колосеум постати Медисон Сквер Гарден Рима

Квиличијева визија је да врати Амфитеатар Флавијо „у средиште градског живота", претварајући га из музејске реликвије у место које живи, кроз културне догађаје, концерте и високобуџетне историјске реконструкције.

Међу именима уметника који су већ поменути за будуће наступе налазе се Стинг, Питер Габријел и Пол Макартни.

Циљ је, према речима новог директора, „да се Колосеуму удахне нови живот, у знаку квалитета и одрживости“.

Технолошка арена за нову сезону

Пројекат предвиђа замену садашње арене иновативном платформом израђеном од најсавременијих материјала међу којима су панели од угљеничних влакана која ће моћи да се прилагоде потребама концерата и представа.

Радови, који ће трајати најмање две године, имају за циљ да створе реверзибилну и лагану структуру, намењену извођењу концерата класичне и поп музике, као и научно утемељеним историјским реконструкцијама.

Реконструкција неће обухватити само арену: планирана је и реорганизација приступа Колосеуму, повезана са рутама кроз Римски форум, Палатин и Апија Антика, како би се створио јединствен археолошки итинерер. Тиме би се смањио притисак масовног туризма и споменик вратио грађанима.

Неизвесности око очувања

Идеја да се Колосеум отвори за масовне догађаје ипак изазива одређене недоумице и забринутост. Стручњаци посебно упозоравају на утицај механичких вибрација на споменик стар готово две хиљаде година.

Научне студије су показале да свака архитектонска структура има сопствене резонантне фреквенције: када се оне поклопе са вибрацијама које производе музика, публика и звучни системи, могуће је знатно оштећење конструкције.

Посебно су концерти рок музике проблематични, јер стварају таласе који се преносе и кроз ваздух и кроз тло, повећавајући ризик од структурног напрезања. То потврђују и искуства других историјских локалитета у Италији.

Лекције из Милана и Циркуса Максимуса

У Милану је Венеранда Фабрика дел Дуомо поставила акустичне сензоре како би пратила вибрације током великих догађаја на тргу испред саме катедрале. „Свака манифестација мора поштовати Дуомо“, подсетио је директор Ђани Барата, након што су забележени ризици по витраже и најосетљивије делове катедрале.

У Риму је спроведено истраживање у Циркусу Максимусу током концерта 2019. године, мерењем вибрација на Кули Молета. Резултати су показали висок ниво напрезања конструкције, изазван и звуком и покретима публике. Током новијег догађаја 2023. године, неки грађани су чак помислили да је дошло до лакшег земљотреса.

Истраживања се слажу у једном: превенција и стално праћење су кључни алати за заштиту историјских споменика, који су све више изложени притисцима околине и људске активности.

Крхка равнотежа између профита и заштите

Квиличијев предлог уклапа се у ширу расправу о томе како помирити извлачење профита из културног наслеђа са његовим очувањем. С једне стране, отварање споменика новим облицима употребе може их учинити живљима и економски одрживијима; с друге стране, крхкост античких структура захтева строге мере опреза.

Технички прописи за историјске грађевине јасно наводе да свака интервенција мора повећати безбедност „без нарушавања културних вредности добра". У случају Колосеума, изазов ће бити прецизна процена дугорочних ефеката вибрација и догађаја на ову древну и изузетно осетљиву структуру.

Будућност која се тек пише

Пројекат новог директора је амбициозна опклада: учинити да Колосеум постане не само симбол прошлости, већ и позорница савремености. Остаје питање да ли ће та трансформација моћи да се оствари без угрожавања његове суштине.

Да ли ће технологије за праћење безбедности објекта бити довољне да спрече непоправљиве штете? И који ће критеријуми одређивати избор догађаја који су компатибилни са очувањем споменика?

Будућност Амфитеатра Флавија зависиће од одговора на ова питања. Ако успе, иницијатива би могла бити запамћена као пример плодног дијалога између прошлости и будућности; ако не, као ризичан експеримент на једном од најдрагоценијих симбола западне цивилизације.

Јер Колосеум није само арена: он је прошлост Рима, сведочанство величине која нам већ две хиљаде година говори истим језиком историје.